Хиљаде страница истине о Косову

Књиге које је написало више од 30 представника Кфора и УН мисија на КиМ после одласка мењају истину о Косову и Метохији

Пише: Зоран Влашковић (Срби на окуп)

Више од 30 представника разних  војних и цивилних мисија из читавог света на Косову и Метохији после 1999. године, Кфора, Унмика, полиције УН, финансијске полиције, Оебса и Еулекса написало је књиге о правом стању у јужној српској покрајини! И апсолутно нико од њих, асолутно ниједну позитивну реч није написао о Косову које је 2008. године прогласило једнострану независност.

Они који су написали књиге о Косову, после боравка овде, били су на високим радним положајима и местима на КиМ и знали су далеко више праву ситуацију унутар Косова, које је противзаконито прогласило независност.

Главни представник НАТО–а на КиМ, комадант Кфора, италијански генерал Фабио Мини (на слици десно) у књизи после одласка са Косова “Рат после рата“ пише:

„Независност одговара онима који командују: самом Тачију који води послове с нафтом, Беџету Пецолију коме је потребна рупа у коју ће да склања свој новац, Рамушу Харадинају и Агиму Чекуу. А њих за независност није брига“.

„То је особа, која као и многи други лидери Ослободилачке војске Косова, није никада објаснила шта се десило с хиљадама Рома, Срба и Албанаца оптужених за сарадњу с непријатељем, у годинама после рата“, закључио је Мини.

Острво безакоња !

Генерал  Фабио Мини, командант НАТО снага на Косову 2002. и 2003. године, сматра да је циљ изградње споменика ОВК ветеранима да се замагли њихова кривична одговорност и у рату и у миру. Генерал Мини сматра да улога породица и преживелих, који одају почаст својим мртвима, представља смишљен сценарио који, према његовим речима, треба да скрене пажњу јавности са терористичких и криминалних активности бивших бораца за слободу. Он је рекао оно што многи страни војници и бирократе који живе на Косову мисле, али нису могле јавно да кажу.

Универзитетски професор из Рима Александро ди Мео много пута је после 1999. године боравио на Косову али и у камповима Србије где су живели и живе расељени Срби са КиМ. Он је написао три књиге о Косову, а у књизи “Урлик са Косова“ пише:

Он у књизи даље наводи: “ Европа као стара мајка је под доминацијом дегенерика сина – Америке. На Косову се данас види да варварство Албанаца побеђује културу Срба “.

Италијански новинар Марија Лине Века написала је шест књига о Косову, скоро све преведене у Србији. У књизи “Космет или ковчег“ Века пише : “Косово је рана која и даље крвави у срцу Европе. Ја јесам видела геноцид на Косову, али геноцид над Србима и неалбанцима. На Косову није на делу само физички него и културни геноцид над Србима“.

Књига италијанских новинара Ђузепеа Ћула и Виториа Романа „Вукови у магли“ документује улогу УН, ЕУ и САД у стварању криминалне државе у срцу Балкана и постављању терориста и злочинаца на челне позиције државне управе.

“Мафија воли маглу, као и вукови“. Ово су речи једног полицајца са Косова и представљају синтезу реалности у самопроглашеној држави којој, у више од десет година администрирања, ОУН није донела ни благостање, ни правосуђе ни правду, већ само беду и пораст криминалне стопе. На Косову се у име „стабилности за Балкан“ озаконила владајућа класа везана двоструким нитима са мафијом.

Новинари Ђузепе Ћула и Виторио Романо веома савесно и дубоко  истражили су “Косовски феномен“ и своја запажања објавили у књизи под насловом „Вукови у магли“ („Косово: ОУН талац мафија и САД“). У њој су исцртани биланси међународног управљања на тој територији: блокирање процеса за особе које су починиле ратни криминал; траљаво вођење истраге о највишим политичким лидерима Косова, углавном бившим командантимаа ОВК; мистериозно нестајање доказа на путу између УН и ЕУ; извештаји посматрача Оебса који су пријављивали инертност УН, а који су остали мртво слово на папиру; одговорност САД-а за дешавања на терену….

Неодговорна власт у Приштини!

И књига италијана Роберта Мањија и Луке Чикотија, људи који су радили у финансијској полицији (Гуардиа ди финанза) на Космету, “Косово земља на раскрсници“, аргументовано говори о организованом криминалу, прању новца, финансирању тероризма… о ономе о чему углавном свет ћути.

“Шта остаје да се каже о Косову после више од десет година од НАТО бомбардовања? Дефинитивно још много, јер је вероватно да ће млада Република Косово постати права „Тортуга Острво“ (Тортуга је острво у Карипском мору, постало је важан, црни центар пиратерије у 17. веку и место безакоња). Зато је Косово данас истинско место безакоња и опасност за суседне народе“, пишу Мањи и Чикоти.

Француски пуковник Жак Огар, који је ушао први на КиМ да припреми долазак Кфора, у књизи “Европа је умрла у Приштини“ обајвљена 2014. године, каже да је Косово највећа европска грешка и да НАТО отворено подржава терористе Албанце, злочинце.

„Стали смо на погрешној страни кад смо дошли на Косово 1999. године “, пише Огар.

Британски посланик сер Патрик Кормак у књизи “О Косову“ каже: “Ништа не може адекватно објаснити или оправдати то шта се десило са уништеним српским, хришћанским гробљима и црквама на Косову.“

НАТО на погрешној страни !

Италијански полицијац који је био на КиМ и који је радио на откривању бројним случајевима убистава,  Антонио Еванђелиста у књизи “Ћеле кула Косово 2000 – 2004“ каже: “Албанци на Косову раде по принципима мафије и законима ћутања“, док италијански новинар Рикардо Јакона у филму документарцу, “Бесконачни рат“ разоткрива како функционишу албански кланови, криминал, корупција , нарко тржиште….“

Од Удружења новинара Србије Рикардо Јакона је за овај филм добио годишњу новинарску награду за храброст “Милан Пантић“.

Андреа Капузела, италијански званичник, који је доскора био шеф економског одељења Међународне цивилне канцеларије на Косову, не верује у постојање парламентарне демократије на Косову, оцењујући приштински режим као ауторитаран, а тамошњу елиту као „предаторску и углавном неодговорну”. Он каже да је Косово крхка држава, која и даље прети стабилности Балкана и европској безбедности. И он прозива Еулекс да је упао у замку корупције и да је бојажљив када треба ударити на косовске водеће људе.

Италијан посебно истиче улогу Уставног суда Косова, као политичког инструмента који је од оснивања у рукама косовске политичко-економско-криминалне елите. Она га контролише и ангажује за решавање политичких проблема, посебно кад је реч о најосетљивијим питањима.