Србин прави електромобил за Ангелу Меркел

„Дошао сам у завичај да се превентивно заштитим од корона вируса, али и да посадим нова стабла шљива. У Немачкој бих због пословних обавеза био изложен ризику да се заразим са вирусом Ковид-19. Имао бих пуно састанака, сусрета са бизнисменима и путовања. Овде у селу сам се заштитио, заштитио сам и комшије, моје госте, тако да живим мирно и сигурно“, рекао је др Дејан Илић, светски произвођач мини батерија.

Како сам признаје, зазире од вируса и заразних болести, јер је почетком 2000. године у време птичјег грипа био у Сингапуру заточен у карантину, малој соби у хотелу, пуних 31 дан. Овог пута, још када је добио у децембру прошле године прве информације о корона вирусу, предузео је све мере да не буде у карантину.

-Питао сам колегу из Кине какав је овај вирус, и рекао ми је да је сто пута опаснији од птичјег грипа. Одмах сам пребацио погоне мојих фабрика „Варта“ и „Арри“ из Кине у Индонезију, односно из Њујорка у Калифорнију. А ја сам се преселио из Минхена у Селевац – признао је професор Илић.

Рођен је у Селевцу 1957. године. Одрастао је и школовао се у Смедеревској Паланци. Био је одбојкаш ОК „Партизан“ из Београда, репрезентазивац у одбојци и потом спортски гастарбајтер у клубовима ОК „Медон“, Италија, ОК „Бајерн 04″, Леверкузен и ОК „Елванген“.

-Потичем из породице просветних радника. Мајка Олга је била логопед, а отац Предраг учитељ. Моји родитељи никада од мене нису тражили да будем најбољи ђак. Нисам био најбољи, али ни најгори. Учио је само оно што ме је интересовало, пре свега физику и математику. Постао сам доктор наука са само 26 година, са дисертацијом „Хемијски извори струје“. Био сам најмлађи доктор наука у бившој Југославији – препричава укратко своју биографију др Илић.

Дипломирао је физичку хемију на БУ (1981), магистрирао на Медон универзитету у Француској (1982), докторирао у Дрездену (1985). У време докторских студија пуне две године био је Берлинац. Становао је у једној згради на Александер Плацу, у којој се данас налази кафе „Мока“.

-Радио сам од 1983. до 1985. пуне две године почетком осамдесетих у Источном Берлину. У овом граду сам спознао величину немачке, а и европске науке. Схватио да су упорност и дисциплина једини путеви који воде ка научном успеху. Ту, у Источној Немачкој, упознао сам школску другарицу Ангелу Меркел, са којом сам био у Лајпцигу 1983. године. Ширио сам своје знање, али и учио од српског генија Николе Тесле, од јапанског генија господина Мачуо Сузукија, који је створио први „тошиба“ комјутер, а потом од Стива Џобса, творца лаптопа и ајфона, коме сам продавао своје микро батерије – прича нам др Дејан Илић.

Радио је кео доцент на Универзитету Карлсрухе (1986). Од 1992. године био је главни инжењер за истраживања и развој у компанији „Варта“, да би потом постао власник фирме „Варта микробатери“ у Елвенгену. Директор је од 2007. године и немачке фирме „Арри“, светског лидера у производњи филмске и телевизијске опреме. Компанију „Арри“ преузео је на позив Михаила Глоса, немачког министра за привреду.

Допринео је револуцији у производњи мини батерија за мобилне телефоне, лаптопове, тв камере и електо аутомобиле. Његов изум су микро батерије и смарт картица. У Немачкој је три пута проглашаван за менаџера и иноватора године, а од Удружења водећих привредника Рајна-Мајна добио награду за иновације – вартине полифлекс батерије.

-Поносан сам на овај производ, јер је у њега уграђено чак 50 мојих патентних решења. Ја сам учествовао у развоју – од идеје до осмишљавања новог производа, до конструисања машине за производњу полифлекс батерија и њеног пласмана и практичне примене. То је један заокружен процес и не догађа се човеку често да у свом радном веку заокружи свој научни рад – рекао је тада професор Дејан Илић, иначе, једини страни држављанин који је понео то високо немачко признање.

Добитник је техничког Оскара, награде Америчке филмске академије за иновације Флеџ камера за снимање филмова. Осми је српски оскаровац.

-Ми смо у фабрици „Арри“ направили прву професионалну дигиталну филмску камеру која је много боља од сличне камере коју прави Вегасу. Ми ћемо у трогодишњем циклусу до 2011. направити најбољу дигиталну камеру у свету, а остварујемо велики технички напредак и у погледу скенера, ласера и светла – истиче др Илић.

Последњих година др Дејан Илић се бави остварењем великог сна и идеје немачке канцеларке и своје пријатељице Ангеле Меркел. Њена идеја је да Немачка до 2025. године добије прву генерацију електомобила, а да потом у Немачкој буду изграђени друмови са електронским вођицама, како би њима пролазила возила без шофера.

-Желим милион електромобила на немачким друмовима до 2025. године, док сам још на месту канцелара“, изјавила је својевремено Ангела Меркел.

Професор Дејан Илић је упознао Ангелу Меркел почетком осамдесетих година прошлог века, а њихово познанство и данас траје.

„Ангела Меркел је рођена као Ангела Доротеа Казнер у породици хамбуршког лутеранског свештеника Хорста Казнера. По оцу је пољског порекла. Била је активна на црквеним скуповима и интелектуалним кружоцима у ДДР-у, на којима су заговаране промене ригидног система. Студирала је математику и језике на Универзитету Лајпциг од 1973. године. Срели смо се на Универзитету Лајпциг када је радила докторат из хемије код професора Луце Зилацког. И ја сам тада био докторант. Она је већ била удата за Урлиха Меркела, али је ја знам као распуштеницу“, прича др Илић.

Када је пао Берлински зид и уследило уједињење две Немачке, премијер Хелмут Кол је у својој Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) ангажовао две младе жене с Истока. Једна од њих, Ангела Меркел била је од 1991. године немачки министар за жене и младе. А од 1994. Меркелова је била министар за околину, заштиту природе и нуклерану безбедност.

-Пратио сам Ангелину политичку каријеру. Били смо у контакту, а понекад би, када би дошао у Берлин и свратио до ње. Када сам као директор „Варте“ у немачки Елванген преселио високософистицирану производњу са Далеког истока 1997. године, док су сви остали са Запада селили пословање на Исток, због јефтиније радне снаге, на отварање фабрике дошла је Ангела Меркел као министарка заштите животне средине. У више наврата сам јој говорио „Пусти прво привреду да се развије, а онда ћеш лако законском регулативом да наметнеш поштовање еколошких стандарда. Успешним компанијама неће бити проблем да ставе пречистаче и да производњу ускладе са правилима о заштити животне средине“, причао је Илић о сарадњи са пријатељицом Ангелом Меркел.

Данас је Дејан Илић део канцеларкиног и немачког тима, који већ осам година ради на пројектовању и прозиводњи првог аутомобила на електрични и електронски погон у овој земљи.

-Идеја Ангеле Мркел и Владе Немачке у Берлину је да ова држава до 2025. године добије прву генерацију електомобила. И да потом у Немачкој буду изграђени друмови са електронским вођицама, како би њима пролазила возила без шофера. Већ сада знам да тај електромобил неће бити готов до 2025. године. Мислим да ће његова производња у Немачкој још да потраје. Батерије су данас срце будуће аутомобилске индустрије. У мојим фабрикама ми тражимо начин да произведемо снажну батерију за такав аутомобил. Јер за тај електромобил треба резервор са горивом да заменимо са једном батеријом, а да електромобил буде безбедан за возача и путника. Главно питање је цена коштања тог аута за купце. Електромобил треба да буде доступан грађанима – набраја доктор Дејан Илић, иначе, члан Њујоршке академије наука.

У Европској унији професор Илић је сенатор – саветник за привреду. Као патриота др Илић је понудио део послова око производње електромобила за Немце, да се раде у Србији, али није наишао на разумевање код људи са Београдског универзитета. Илић, међутим, не одустаје од те идеје да Срби, као што то он ради, помогну канцеларки Ангели Меркел да остави свој сан и програм.

У Србији је Дејан Илић препознат као велики стваралац и нови геније. Награђен је наградама „Никола Тесла“ бившег Министарства за дијаспору, Златном медаљом државе Србије, наградом за животно дело државе Србије и Повељом матице исељеника Србије.