Словенци не враћају имовину СПЦ
Српске парохије у Цељу и Марибору годинама бију битку за повраћај имовине Српске цркве у овим градовима у Словенији. СПЦ потражује око 3.000 квадрата одузетих после Другог светског рата, а за то време српски верници и свештеници деценијама немају одговарајући простор за богослужења.
![РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за ÐÐÐ ÐÐ¥ ÐÐÐÐÐ ÐУÐУÐÐÐÐÐ](https://i0.wp.com/i.ytimg.com/vi/bfp61R2oWco/hqdefault.jpg?resize=264%2C198&ssl=1)
Док словеначко министарство спољних послова упорно последњигх година тражи повраћај више од 300 уметничких дела и историјских предмета, званичкних резиденција и државних установа и не помишља да Српској цркви реши статус и врати имовину. Само у цељској и мариборској парохији, српској цркви припада више од 3.000 поменутих квадрата, а осим тога, отуђене су и иконе, дела Уроша Предића, које се данас налазе у Цељском музеју.
Како се још раније пожалио Милан Дудуковић, свештеник цељске парохије, са надлежнима у словеначким институцијама безуспешно преговара још од 2003. године. Деценију и по, надлежност и одговорност пребацује се са државе на општину и са општине на државу.
-Српска православна црква у Цељу, посвећена спаљивању моштију Светог Саве, изграђена је 1932. године, а по наређењу Хитлера, до темеља је порушена 1941. – подсетио је овај свештеник. – Парохија је поново успостављена 1979. године. Четири године касније, црквена општина Цеље упутила је Верској комисији молбу за поврат земљишта, али одговор је био негативан.
![Maribor](https://i0.wp.com/www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/full_article_image/public/a/t/2014/11/29/maribor.jpg?resize=496%2C331&ssl=1)
Обраћали су се потом 1986. тадашњим социјалистичким властима, одговора није било, а затим и Комисији за односе са верским заједницама Извршног већа Социјалистичке Републике Словеније, а крајем јуна 1988. и Општини Цеље.
-Уместо повраћаја земље, где је била наша црква и простор за црквену општину, додељена нам је просторија од 30 квадрата у најам – објашњава отац Дудуковић. – Ту смо обављали богослужења све до 1994. године, када смо добили отказ, јер је у тој згради направљен факултет. Последњих година служимо у Катедралној цркви која нам је дата на услугу.
Напори српске цркве да се врати имовина цељској парохији, потпуно су стопирани почетком грађанског рата у Југославији, док су у Загребу Хрвати минирали и срушили седиште митрополије СПЦ.
-Словенија је 1992-1993. године објавила Закон о денационализацији, али је наша документација остала у порушеној Митрополији – објашњава наш саговорник. – Зато тадашњи митрополит Јован није упутио молбу за поврат земљишта на коме је била изграђена Црква у Цељу посвећена спаљивања моштију Светог Саве. После стишавања ситуације, почетком 2003. године, почели су разговори и са властима државе Словеније.
По речима свештеника Дудуковића, већ 15 година се безуспешно са словеначким властима разговара о повраћају, а њихов главни аргумент за нерешавање проблема је да нема могућности за ретроактивно враћање имовине по Закону о денационализацији који није важећи још од 1994. Последњи пут, молба је послата Министарству правде октобра 2016. године, на коју одговор није стигао.
-Разговори нису уродили плодом, па нам је још преостало да наш митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз посредовање Владе Србије, покуша да се враћање нашег земљишта реши на обострано задовољство – наставља наш саговорник. – Уколико и то не уроди плодом, искористићемо правне лекове, јер Црквена општина Цеље поседује тапију да је на Вразовом тргу, сада Гледалишком тргу, у земљишне књиге уписано 2.190 квадрата на име Српске православне цркве у општини Цеље.
Црквена општина Цеље је, чекајући да се реши проблем реституције, покушала да до плаца за нову цркву дође откупом земљишта и ти разговори су трајали од 2010. до 2017. године. Тада је понуђено земљиште на месту старе Фабрике цинка, које је загађено тешким металима. Општинске власти у Цељу сугерисале су Црквеној општини СПЦ Цеље да сама очисти земљиште.
-То је нечувено да општина продаје загађено земљиште, када се зна да је за чишћење потребно много новца – рекао је медијима после ове непристојне понуде свештеник Милн Дудуковић.
И црква у Марибору, саграђена 1938. године, порушена је по Хитлеровом наређењу 1941, а 1.000 квадрата земљишта је национализовано. Богослужења се од 2006. године обављају у преуређеној згради некадашњег „Водовода“ у Тржашкој 13, поред које је пре девет година купљен плац за изградњу новог храма. Намера је да се на ових 2.500 квадрата подигне храм посвећен светим Ћирилу и Методију. Док у цељској парохији има око 3.500 верника, мариборска окупља око 8.000 православаца.
Насловна фотографија: Место где је некада био храм СПЦ (новости.рс)
Овај текст део је Пројекта о положају Срба у Словенији који је подржала Управа за сарадњу с дијаспором Министарства спољних послова Владед Спбије