Сећање на претке из Великог рата

Поводом обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата, а после четворогодишњег напорног рада из штампе је изашла публикација „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“.

Реч је о публикацији у којој се налази више од 4000 јединаца, прворазредна сведочанства фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у часат својих предака – учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Публикацију су уредили Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић, а рецензенти овог по свему јединственог штампаног дела су Проф. др Мира Радојевић и др Јана Алексић.

Својим ауторским текстовима и стручног погледа на Велики рат публикацију су оплеменили др Милош Ковић, потпуковник др Далибор Денда, Проф. др Владислав Пузовић и Александар Гаталица писац романа Велики рат. Суиздавачи публикације су Издавачка Фондација СПЦ, Савез потомака ратника Србије 1912-1920 и Издавачка кућа Прометеј. Пројекат Албум сећања на наше претке из Првог светског рата покренуо је Савез потомака ратника Србије 1912–1920. и резултат је жеље да се данас, сто година касније, ода дужна почаст појединцу – српском војнику, том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, његовом несебичном жртвовању за правду, слободу и истину.

Увидом да је обичан, анонимни ратник – сељак био онај који је равноправно са војсковођама, краљевима и државницима, обликовао српску историју, започет је Јавни позив грађанима Србије и Србима у региону и дијаспори за достављање фотографија и осталих докумената из Првог светског рата и учешће у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.

Историја нас позива да покажемо „умеће памћењаˮ и преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака. Историја нас обавезује да испричамо велику причу о нашим славним прецима и да се њихово велико жртвовање не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина. Пројекат се реализује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије г. Кирила.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *