Зашто нам деца не знају историју?

Питао је професор историје ученике колико је било светских ратова.

–Један – одговорио је ученик, а на потпитање који је то био рат?, узвратио је као из топа:

–Други светски!

Није анегдота нити шала чији је главни јунак несташни Перица, али… Наставници историје у основним и средњим школама, овакве „бисере” бележе на часовима оцењујући знање ученика, па владар монархије често буде „монах” уместо монарх, револуционар Лав Троцки постаје „Лав Троицки”, а српски витез Иван уместо Косанчић постане Босиљчић.

Из школских клупа многи ђаци излазе са оскудним знањем националне и опште историје. Не споре то професори историје чак и кад им се спочита да оцена ђака добрим делом произилази из квалитета предавања и рада предметног наставника. И најпосвећенији предавачи, признају да губе битку са „преобимним градивом”. Најтеже им је да „истрче” кроз план и програм историје за пети и шести разред, јер ђаци тада тешко савладавају и нову терминологију.

Илустрација Срђан Печеничић

–Основцима су много тешки термини са којима се први пут срећу на часовима код наставника. Отуда бркају термине из биологије и историје. У контролном задатку, на пример, наводе да је Србија била принуђена да прихвати уместо анексије „анестезију” Босне и Херцеговине. „Археологија је наука која помаже људима да обрађују земљу”, кажу ђаци у вези са ископавањима материјалних светских остатака. Стећак је „кад неко нешто стекне”, уместо камени надгробни споменик – дочарава за наш лист Марјан Михајловић, професор историје у ОШ „Мирослав Антић” у Нишу.

Он је од оних професора чија жеља за квалитетнијом наставом историје превазилази оквире учионице. Творац је сајта посвећеног настави историје на српском језику који већ десет година привлачи пажњу историчара заинтересованих да час обогате чланцима, анегдотама, анимацијама, филмовима… Такве садржаје из различитих релевантних извора, али и информације о такмичењима из историје наш саговорник збраја онлајн под именом „Настава историје”. У учионици он је и приповедач и редитељ. Његови ђаци недавно су извели драматизацију Трећег крсташког рата на школском часу.

–Направили су луткарско позориште, са гињолима од чарапа и сами осмислили текст на теме које сам им задао. Али, ни тако креативни часови нису довољни за стицање базичног знања. Трудим се да ђаке кроз историју водим као кроз занимљиву причу. Мало тога запамте, јер је градиво преобимно. Од петог до осмог разреда из реформе у реформу, градива све више, никако да се направи равнотежа између наставног програма, времена за нове лекције и утврђивање градива. Изађу из основне школе да не знају елементарне појмове, да је, рецимо, исламска богомоља – џамија. За велики раскол, највећи у историји хришћанства, раздвајање на римокатоличку и православну цркву, у контролном задатку пишу да је то „кад су се растали патријарх и папа” – запажа Михајловић.

Упитан да издвоји део градива који основци најтеже савладавају, па им то касније одузима бодове на завршном испиту, овај наставник каже да је „генерално проблем маса информација од које на крају основног образовања ђаци не препознају ни Доситеја Обрадовића”.

Већ 15 година, колико ради у просвети, Марјан Михајловић пише ђачке омашке са часова провере знања. Намера му је да, пред пензију, погрешне одговоре ученика срочи у илустровану књигу са појашњењима о историјским личностима и чињеницама.

–Римско царство је желео да обнови Јусеин, по спринтеру Јусеину Болту, уместо Јустинијан. Уместо Лав Троцки, за Стаљиновог противника кажу Лав Троицки. Леонардо да Винчи у ђачким одговорима је Леонардо ди Каприо. Главни историјски ликови Косовског боја су Југовићи, побратими Милоша Обилића, Милан Топлица и Иван Босиљчић, уместо Косанчић… – само су појединости из збирке у настајању која сведочи да ђаци често мешају историјске личности са познатима из света филма или спорта.

Шта може да уради наставник да би био поносан на знање са којим су његови ђаци изашли из школских клупа, али не само такмичари заљубљени у историју?

–Што више радног искуства имам то више гледам да објасним кључне ствари, да не „гушим” детаљима. Примера ради, ако радимо Немањиће, да знају родослов, ко је коме шта, и да знају бар у ком веку се шта збивало, којој епохи припадају историјске личности и догађаји – закључује креативни професор историје.

„Градиво осмог разреда историје обухвата тематику с краја 19. века и током целог 20. века и толико је обимно да ђаци – пред крај наставне године кад у уџбеницима стигну до Другог светског рата – већ окупирани припремама за завршни испит, немају времена ни концентрације за ову важну тему”, указује Михајловић.

По новом реформисаном програму, како каже, Први светски рат изучаваће се у седмом разреду осмолетки, али опет на крају школске године када ђацима опада пажња за стицање нових знања, јер су оптерећени поправљањем оцена из свих предмета.

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.