Slana himalajska prevara
– Dobar dan doktore.
– Dobar dan. Odgovorio sam ja. Ispred mene je mlađa žena on nekih 35 godina. Visoka je oko 160 cm rekao bih da ima oko 55kg. Nosi šešir i ne mogu videti dužinu kose ali boja je tamno smeđa sa loknicama koje joj se spuštaju ispred ušiju. Šminka oko očiju koje su krupne, braon, je plava, žuta i braon. Kreon je mislim Revlon, uglavnom ga prepoznam. Ruž iste firme, prepoznajem Lovers Coral.
Parfem koji se oseća je BU, ne znam koji. Krem bluza, preko nje kardigan Tom Tailor a na nogama Replay farmerice. Neću daviti detaljima tipa push-up koji je previše taman za bluzu. Nakit se sastoji od bižuterije, krupne u odnosu na tanki kaiš koji je u farmericama. Na nogama kratke TH čizmice. Ja sam radiolog, moj život se sastoji od mogućnosti opažanja sitnica. Ipak ništa od toga mi nije bilo važno koliko jedan detalj koji mi je privukao pažnju. Na ruci je imala Swatch sat a usko uz njega crveni končić.
To je sve trajalo dok sam izgovarao uobičajeni pozdrav. Bilo je očigledno da nije došla zbog zdravlja. Bolesni ljudi u prvom kontaktu sa lekarom imaju jednu istu određenu crtu na licu. Jedna posebna bora blizu usta na osnovu koje znam da prvi put razgovaram sa nekim. Pečat bola. Neprijatnost. Stranac sam. Namerno nisam nikada u belom sem ako izričito moram. Uvek se trudim da pacijenti nemaju tu barijeru koju čini beli mantil.
Ovo je u startu drugačije. Pogled kao da sam novčanica od sto evra koja visi sa drveta i čeka da sama padne. Jasno mi je da će pokušati da uvali nešto, samo još ne znam šta. Vidim da ne nosi ništa sa sobom, znači nisu knjige (oni jadni uvek ponesu neku, obično najtežu). Nije kozmetika (i oni nose sve sa sobom). Nije ni odeća. Nešto teže ili neka usluga. Ali taj crveni končić mi ne da mira.
– Došla sam da vam ponudim nešto. (ma jok nisi, došla si da me vidiš). Naime, ja imam idealno rešenje za vas. Imam nešto što će vas spasiti od zračenja (račun za struju?). Sigurno ste zainteresovani i ja bih bila na vašem mestu (sestro slatka ne loži me, ne dotiče me to). Vi sada gorite od želje da saznate šta je to (da, baš mislim da razhladim glavu). Dramska pauza, uzdržavam se da ne zevam, rešio sam da budem fin.
Otkrio sam da kada neko žarko želi da vam privuče pažnju nečim a posebno se odnosi na svađu, najbolji način je svesno nipodaštavajuće ignorisanje. Tako volim da se igram na telefonu kada neko direktno pokušava da me izblamira na nekom sastanku, znam koliko to nervira. Kada je neko ubeđen da mi je probudio pažnju zevam ali danas se trudim da budem ljubazan. Kopka me končić.
– Došla sam da vam ponudim sam vrh tehnike, rešenja za prekomerno zračenje, spas za vas (molim?). Da, da – nastavlja ona ne primećujući tamni oblak oko moje glave – to je baš osmišljeno za takve kao vi (kao ja?, niko ne smišlja za ovakve kao ja). Ovo će vas spasiti, vas i vaše kolege, naravno i tehničare. Inače koleginica, koja je u istoj sobi, počinje da kuca nešto po tastaturi, čak ne primećuje da je monitor isključen a tehničar na prstima izlazi iz sobe. Oboje primećuju da vulkan u meni raste, diže temperaturu. – A šta to lepo imate za mene? – Osmeh mi je pun zuba.
To, kažem vam, imam spas za vas (zadovoljna je slučajnom rimom i ne sluti nevolju). Imam lampe od himalajskih soli koje štite od negativnog zračenja. To je spas za vas. – Naglašava, skoro slovo po slovo.
– Molim? Na to moje molim, koleginici se iznenada uključuje monitor tako da skoro skače sa stolice, ne znajući da li da počne da se smeje.
– H-i-m-a-l-a-j-s-k-a s-o. Spas za v-a-s.
– Šta ta lampa radi? – pitam trudeći se da zvučim zainteresovano jer ako bih rekao tonom kojim želim bojim se da bi je hladnoća presekla na dva dela.
– Ta lampa vas štiti od zračenja a to je za vas najvažnije. Ne samo to. Ona leči i od asme. Svaki pacijent koji uđe osetiće se bolje, moći će da diše kao da je udahnuo pumpicu. Štiti i od depresije. Leči sinuse. Podiže energiju. Podiže seksualnu energiju. Uklanja alergiju. – ona veze li veze.
– Izvanredno. A možemo li mi da isprobamo?
– Naravno, stavite u svaku prostoriju po jednu, osećaćete se božanstveno.
– Ne tako, nego da uključimo ovde jednu i izmerimo zračenje pre i posle. Može li tako?
– Može, dogovoriću ja da se meri zračenje…
– Nema potrebe, imamo mi instrumente da izmerimo sami.
– Kako to mislite sami?
– Vidite ovo je radiološka ustanova, imamo aparate da izmerimo. Nema potrebe ni da merimo. Slikaćemo na rendgenu. Da vidimo koliko zraka prolazi. Možemo odmah. – vidim molećljiv pogled koleginice koji znači „molim te nemoj ovaj put da polomiš nešto“.
– Znate to se ne meri tako.
– Nego kako se meri zračenje? Imate bolje uređaje?
– Ne, to ne radi na taj način. Ja dogovorim da dođe radioestezista i on kaže da li ima zračenja ili nema.
– Zašto bi mučili nekog da dolazi, možemo da izmerimo mi sami.
– Ali to se ne meri tako. Zračenje samo radioestezista vidi. – sada je bio trenutak za moju dramsku pauzu.
Počinjem monolog koji znam da će se završiti ili značajnim podizanjem mog tona ili njenim dranjem.
– Koliko neko treba da bude glup pa da donese da nudi ovako nešto u radiološku ordinaciju?
– Ne možete vi da me vređate. Kakav je to način da mi kažete da sam glupa?
– Ma nisi glupa, ti si idiot degenski. Ne postoji životinja sa kojom bi te uporedio, kokoške imaju više mozga. Koji kreten donosi meni himalajsku lampu da me štiti od zračenja, ovo je radiologija, razumeš li ti nešto. I ti i tvoj radioestezista i svi prevaranti? – kasno već je bila odmakla trčećim korakom.
To mi je bio bliski susret sa himalajskim solima.
Šta je himalajska so?
Prvo, nije sa Himalaja nego iz Pakistana, rudnik soli. Jedan od najvećih na svetu. 95 odsto je natrijum hlorid i skoro je identična kao so iz Tuzle ili iz Poljske, rudnik Wieliczka. Ostalih pet posto su nečistoće, cink, bakar, gvožđe, aluminijum. Od nečistoća zavisi jestivost i boja koje se kreće od pink do narandžaste. I…ništa više. Obična nedovoljno čista so. Ništa čudesno. Da bi se koristila za ishranu mora da se pročisti.
Koje je to onda čudesno dejstvo himalajskih soli?
Pa…nema ga. Kao i svaki grumen soli kada se zagreje produkuje negativne jone i privlači vlagu iz vazduha. Količina negativnih jona nije ni izbliza dovoljna da ima bilo kakav efekat. Nekome prija pogled na ružičasto narandžasto svetlo i to je u redu ali da leči bolesti? Leči rak? Leči depresiju? Leči od svih bolesti? Dajte ljudi budite ozbiljni. Stavite bilo koji grumen soli i zagrejte ga, isto je.
Ne budite naivni, ne verujete prevarantima. Njih zanima samo vaš džep. Ne očekujete valjda da će neko da se penje na vrh Himalaja samo da bi vama doneo kristale za lampu? Zar mislite da postoji nešto tako što će da izleči svaku bolest? Baš svaku? Prevare se dešavaju svuda a najčešće su tu gde postoji neka muka i bolest. Svedoci smo vremena gde lažni stručnjaci prosipaju laži samo sa ciljem stvaranja ljudskih muka jer tada se najbolje zaradi. Postoje ljudi u zdravstvu koji su loši ali medicina nije. Ne sudite o nauci na osnovu pojedinaca.
Autor teksta je Aleksandar Ivkovic, radiolog iz Niša