Шири се истина о српској деци у Норвешкој
После премијере филма ,,33 Анђела“ о страдању српске деце у логорима у Норвешкој, у Нишу, Београду и Кристијансанду, филм ће бити приказан и у Ослу 9. децембра 2023. године.
Како преноси историчар Ђорђе Боанић премијера ће се одржати у биоскопу норвешког филмског института, а почетак је у 19 часова.
Он наводи да је велика је част што ће овај филм Бранка Димовића Димеског бити приказан публици у Норвешкој, јер ће Норвежани на овај начин сазнати праву истину шта се све дешавало са српском децом и логорашима током Другог светског рата и како и зашто су доспели чак у Норвешку.
-Срећом да смо коначно постали прецизни који народ и деца су ту страдала. До овог филма ,,33 Анђела” није се ни снимало нити писало о страдалој српској деци. Знало се да су у Норвешкој страдали југословени, интернирци, комунисти, партизани (нигде није било ни речи Србин), тако пише на свим стратиштима у Норвешкој где су сахрањени ови мученици а на тим гробљима нигде не пише да су то били у 95 посто случаја Срби, а за скидање ове прашине са истине је најзаслужнији Бранко Димовић Димески – наглашава Ђорђе Бојанић.
Наредна пројекција филма после Осла заказана је за 14. децембар 2023. у Трондхеиму (Норвешка).
Храм за српску децу-мученике у Норвешкој
Пре пар недеља захваљујући филму ,,33 Анђела” и истраживању и пројекту коју је покренуо директор филма ,,33 Анђела” продуцент, писац, публициста, сценариста и новинар, Србин са Космета Бранко Димовић Димески који привремено ради у Норвешкој, с благословом Епископа британског-скандинавског Доситеја, започеле су припреме за изградњу православног храма у Норвешкој, посвећеног српској деци која су страдала у Норвешкој током Другог светског рата.
-Целокупан овај пројекат за изградњу храма преузео је на себе наш норвешки брат по вери и пријатељ Срба теолог др Јоханес Солбергу. Он је уступио своје имање, и заједно са Норвежанином Кјелом Моеном најавио донирање већег дела средстава за изградњу цркве, где ће овај свети храм окупљати православни вернике. Храма ће у наредних годину дана бити грађен у месту Сјеберг, код града Сарспорг (Норвешка) – подсећа Ђорђе Бојанић.
Филм ,,33 Анђела”
Током Другог светског рата, преко 4.000 дечака и мушкараца су били послати из бивше Југославије у Норвешку као робови.
Немачка окупаторска сила је желела да развије путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој како би осигурала линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза.
Ови затвореници су живели у нехуманим условима, а њих 2.400 је изгубило живот.
Док су усташе извршиле масакр над преосталим члановима породица у Јасеновцу, војно способни мушкарци од 11 до 60 година, били су раздвојени и послати у Норвешку да раде као робови, део трговине између Немаца и усташког режима.
За ове заточенике, Норвешка је постала последње место у усташком геноциду. Скоро сва најмлађа српска деца која су стигла у Норвешку потицала су из независне државе Хрватске.
Велики број норвешке деце и одраслих помагао је заточеницима и деци у логорима, пружајући им храну и одећу, ризикујући тако сопствене животе.