Убио се јер није хтео са Хитлером да удари на Југославију

Пал Телеки (62), председник мађарске владе (други мандат, од 1939.), у знак протеста због активне подршке његове земље инвазији нацистичке Немачке на Југославију извршио је самоубиство у ноћи између 3. и 4. априла 1941. године.

Телеки је са Југославијом 12. децембра 1940, само пет месеци раније, потписао „Споразум о вечном пријатељству“. Зато је Телекијева влада одлучила да остане изван немачко-југословенског сукоба уколико мађарска мањина не буде у опасности, или уколико Југославија пропадне. Међутим, мађарски амбасадор у Немачкој, Димитрије Стојаковић (да, Србин! На дну овог поста биће нека реч о њему), је послат авионом у Мађарску са поруком за регента Хортија:

ИСКРЕНИ ПРИЈАТЕЉ: Телеки са југословенским властима

Телеки се сусрео са избором између два лоша решења. Могао је да настави са опирањем немачким захтевима да помогне у инвазији на Југославију, мада је знао да би то вероватно довело до немачке окупације Мађарске, кад заврше са Југославијом. Или је могао да допусти немачким трупама да прођу кроз Мађарску, што би значило издају Југославије и довело би до тога да Савезници објаве рат Мађарској како су и запретили.

Одлуку је уместо њега донео генерал Хенрик Верт, начелник мађарског генералштаба. Без одобрења владе, Верт, који је био немачког порекла, је приватно договорио са немачком високом командом пролазак немачких трупа кроз Мађарску. Телеки је то оценио као издају.

Љут, 3. априла око 21.00, Пал Телеки је напустио канцеларију Министарства спољних послова и отишао у свој стан у палати Шандор. Око поноћи је примио позив у коме се сматра да је обавештен да је немачка војска управо ушла у Мађарску. Телеки је извршио самоубиство пиштољем током ноћи и нађен је следећег јутра. Порука коју је оставио пред смрт између осталог садржи:

„Прекршили смо своју реч, из кукавичлука … Нација то осећа, и одбацили смо своју част. Стали смо на страну ниткова … Нити је шта урађено против Мађара, нити против Немаца. Постаћемо пљачкаши гробова! Нација ђубрета. Нисам вас зауставио. Крив сам“.

Е, сад, Димитрије Стојаковић.Србин из Вршца, који је променио име у Деме Стојај, био је амбасадор у Берлину до 1944. Имао је изразито профашистичке ставове. Председник владе био је од марта до августа 1944, а 1945. је побегао из Мађарске. САД су га заробиле и изручиле Мађарској где је осуђен за издају и учешће у извршењу ратних злочина и стрељан 1946.

Текст: Небојша Вучинић (Аутор је уредник Енигме Новости и блога Пишем, дакле постојим)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.