Medicinsko čudo u sobi smrti!
Na slici iznad zabeležen je jedan od najneverovatnijih trenutaka u medicini. Na Univerzitetu u Torontu 1922. godine naučnici su otišli u bolničko odeljenje s decom koja su bila u komi i umirala od dijabetičke keto-acidoze.
Soba je bila puna roditelja koji su sedeli kraj kreveta i čekali neizbežnu smrt svog deteta. Naučnici su išli od kreveta do kreveta i ubrizgavali deci novi prečišćeni ekstrakt – insulin. Kada su poslednjem detetu ubrizgali insulin, prvo dete kojem su ubrizgali se probudilo iz kome. Jedno po jedno, sva deca su se probudila iz dijabetske kome.
Soba smrti i mraka postala je mesto radosti i nade. Zahvaljujući doktorima Frederiku Grantu Bantingu i mladom studentu Čarlsu Bestu, koji su zbog svog otkirća insulina naredne godine dobili Nobelove nagrade u oblasti fiziologije i medicine.
Pre nego što je Banting počeo da spašava živote insulinom, bio je doktor za vreme Prvog svetskog rata u kanadskoj vojsci. U bici kod Kambreja, uprkos povredama koje je zadobio, uspeo je da pomaže drugim muškarcima 16 sati sve dok ga drugi doktor nije zaustavio. Bio je nagrađen i 1919. godine za herojstvo.
Evo kako je doktor Frederik Grant Banting sa svojim timom došao do epohalnog otrkića. Po završetku rata vratio se u Kanadu i između 1919. g. i 1920. godine specijalizirao je ortopediju u dečijoj bolnici u Torontu. Te godine preselio se u London gde je na Univerzitetu Vestern Ontario držao predavanja iz endokrinologije. Za vreme rutinskog čitanja medicinskih časopisa zapisao je ideju kako izolovati sekret gušterače, što je bio presudni korak za lečenje dijabetesa. Nezadovoljan svojim radom i motivisan novom idejom Bantnig je napustio London i preselio se u Toronto. Na Univerzitetu u Torontu je 17. maja 1921. počeo svoje istraživanje, pod mentorstvom profesora Džon Makleod i uz pomoć mladog studenta Čarlsa Besta.
Tokom leta 1921. Banting je testirao svoju ideju. Psima bi podvezao glavni vod gušterače koja bi delomično atrofirala. Nekoliko nedelja kasnije bi psima odstranio gušteraču, koja bi po njegovim idejama tada bila puna čistog sekreta. Ekstrakt toga sekreta davao je psima sa dijabetesom i analizirao nivo šećera u krvi.
Nakon nekoliko meseci intenzivnog rada, metoda koju je Banting koristio pokazala uspešnom. Psi sa dijabetesom su živeli normalno, nivo šećera u krvi im je bio regulisan uz pomoć ekstrakta gušterače.
Ovi rezultati dali su posticaj daljem istraživanju. U istraživanje su se direktno uključili profesor Meklaud i hemičar Džejms Kolip. Intenzivnan istraživački rad ove ekipe doveo je do izolovanja i proizvodnje korisnog ekstrakta koji je nazvan insulin.
Nekoliko meseci kasnije počela je masovna proizvodnja i uskoro su produženi životi milionima ljudi koji su bolovali od endokrine bolesti diabetes mellitus.
