Селимов крст!
Пише: Прота Ненад Илић, свештеник у Холандији
Био сам данас код комшије Копта, Селима, у пиљарници.
У последње време ређе сам ишао код њега. Не само што инсистира да ми брашно за просфоре квасац и „шта год друго за цркву треба“ да бесплатно него је и за остале моје куповине почео да ми наплаћује само по један евро. И смеје се. Ја му објашњавам да то није за цркву него за кућу, а он се само смеје и понавља – „Један евро“.
Добро, не продаје ни аутомобиле ни телевизоре, али ипак ми је то све за један евро мало незгодно.
И тако ја данас отишао чврсто решен да сам израчунам колико је шта.
Код куће сам Селимов крст окачио на зид и тек тада схватио да ме подсећа на оне крстове изнад врата у коптским манастирима Нитријске пустиње које сам имао срећу да обиђем кад је то било могуће.
Гледам крст и мислим се хвала Богу, није ми увалио неки тежак крст, него баш лаган. Зна ми човек снагу. Идемо и Селим и ја полако ка Христовом крсту, а притом ведри – јер знамо да је иза Крста васкрсење.
