Селимов крст!

Пише: Прота Ненад Илић, свештеник у Холандији

Био сам данас код комшије Копта, Селима, у пиљарници.

У последње време ређе сам ишао код њега. Не само што инсистира да ми брашно за просфоре квасац и „шта год друго за цркву треба“ да бесплатно него је и за остале моје куповине почео да ми наплаћује само по један евро. И смеје се. Ја му објашњавам да то није за цркву него за кућу, а он се само смеје и понавља – „Један евро“.

Добро, не продаје ни аутомобиле ни телевизоре, али ипак ми је то све за један евро мало незгодно.

И тако ја данас отишао чврсто решен да сам израчунам колико је шта.

А код Селима на зиду иза касе стоји симпатичан плетени крст. Ваљда од палминог лишћа или од чега ли то већ може бити овде у Холандији, рекао бих да Копти то праве за Цвети, као ми оне венчиће од врбе. Врби ипак и овде има, само пазимо да нас не ухвате по шумама и парковима,  овде је све сређено и контролисано. Са палмама је мало теже. Биће пре да је нека трска. Неважно…
Причамо мало у стилу саучесника у посту – „још мало а сад баш жестоко“. Каже код њих ни слатко не једу сад. Ни шећер у чају. Признајем му да ја поједем по неку урму или мало пекмеза. Похвалим му ја онај симпатични крст, а Селим наравно инсистира да га понесем.
Куд ћу, треба у још две радње. Завежем га споља на торбу и прођем с њим код Пољака по црно брашно и код Холанђана по неке ситнице. Иако без мантије опет испадам хришћански провокатор.

Код куће сам Селимов крст окачио на зид и тек тада схватио да ме подсећа на оне крстове изнад врата у коптским манастирима Нитријске пустиње које сам имао срећу да обиђем кад је то било могуће.

Гледам крст и мислим се хвала Богу, није ми увалио неки тежак крст, него баш лаган. Зна ми човек снагу.  Идемо и Селим и ја полако ка Христовом крсту, а притом ведри – јер знамо да је иза Крста васкрсење.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.