Најдостојнији Србин у Црној Гори

Пише: Снежана Радуловић

Марко Царевић, дипломирани економиста, један је од најистакнутијих Срба и један од најуспјешнијих приватних предузетника у Црној Гори;  родољубљем и осталим најбогатији  политичар у Црној Гори; носилац ордена Светог Саве; велики хуманиста; донатор за обнову и изградњу манастира и цркава; некадашњи предсједник општине Будва који је своје мјесечно примање као први човјек Будве поклањао у разне хуманитарне акције; некадашњи  предсједник ФК Грбаљ (за вријеме једанаестогодишњег управљања изборио је право  наступања у квалификацијама за Лигу Европе, што је историјски успјех; велики задужбинар штампања капиталне студије др Петра Милатовића Острошког под насловом „Српско благо у Бечу….“;  човјек који је несебично помагао разне српске културне и националне инститције и, и…., дугачак је списак Царевићевих доброчинстава о којима може да се напише дебела књига, што ће се, убијеђена сам, једног дана и десити, јер, руку на срце, гријех је и штета да Царевићева доброчинства у корист српског народа буду прећутана у будућности.

Преко 30 година се бави  послом у грађевинском сектору. Власник је стамбених и пословних објеката, њива, ливада, шума, пољопривредног газдинства, гаража, угоститељских и других објеката у Будви, Кримовици, Ластви Грбаљској, Грахову, Котору, Никшићу, Златибору. Лично или преко фирме, власник је укупне површине од преко 200 000 квадрата.

Његова фирма никада није аплицирала за државне субвенције, а пореске и друге обавезе према држави измирује на вријеме.

У октобру 2016. године, склопљена је коалиција Демократског фронта и Демократа о формирању власти у општини Будва, чиме је после 25 година смијењена власт Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића. На функцију предсједника општине Будва, као представник Нове српске демократије, односно Демократског фронта, Царевић је први пут је изабран 9. јануара 2019. године и на тој функцији остаје до јуна 2020. године када је учињена незаконита смјена власти од стране ДПС режима, да би послије парламентарних и локалних избора (30. августа 2020. године) поново именован за предсједника општине Будва (24. септембра 2020. године) на период од четири године, када је са својом коалицијом За будућност Будве освојио највећи број мандата.  8. августа 2022. године подноси оставку, а треба истаћи посебно чињеницу да је своју плату у износу од 1.567 евра, како је обећао приликом ступања на мјесто предсједника општине, давао у хуманитарне сврхе.

У бесједи на свечаној академији поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, одржаној 28. септембра 2019. године у манастиру Подластва, а у присуству патријарха српског Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Марко Царевић је говорио о српском идентитету Боке и рушењу Његошеве заветне капеле на Ловћену.

Марко Царевић је био учесник протеста и литија против Закона о слободи вјероисповијести 2019-2020. године.

– Ви сте као предсједник општине Будва први у Црној Гори начели ДПС диктатуру и срушли је. Како сад оцјењујете тај процес као иницијалну капислу за та збивања?

-Да. Тачно је. Нисам као предсједник општине, али јесам као један од грађана и представника Срба и српског народа схватио да све оно што се дешава у задњих, могу рећи слободно, од избора 2013. године, предсједничких избора на овамо се ради против интерсеса српског народа. Чињеница је да у међувремену нам је одузет и језик и писмо, да је усвајањем тог несретног закона о отимању цркава нешто што је било за мене и моју породицу  неприхватљиво и нешто због чега сам стао у ред са многим народом, и не само српским, да заиста зауставимо тај вандалски покушај Демократске партије социјалиста на челу са Милом Ђукановићем. Заиста сам поносан на све то што смо сви заједно урадили, али морам да истакнем чињеницу да није није Мило Ђукановић био толико јак и толики баук него једноставно ми смо лоши били. Ја сам и иначе, генерално увијек за свој неуспјех кривим себе, па и овдје кривим највише, тада и сада, представнике и те наводне лидере српског народа који су нас водили, на жалост, а и сами су то, један од лидера је признао да је гријешио, водили су нас погрешним путем, тако да ми смо данас у једној ситуацији која нимало није завидна. Дакле, ја сам неко ко је схватио да је дошло вријеме, као и наши прађедови који су остављали своје животе широм овог Балкана од Солунског фронта па све до ових дана, да је дошао дан да се морамо, на жалост, ако треба обрачунати и физички да бисмо заштитили себе и свој индетитет. И као што сами знате, то је била иницијална каписла за читаву Црну Гору и заиста, поносан сам сам на све жртве које смо поднијели сви комплетно, а вјерујте да ја и моја породица на челу од моје мајке од 77 година до најмањег синовца од 7 година, сви смо били у строју, у борби за очување свог идентитета, а мислим да смо једини који не тражимо ништа, никакву позицију, никакву улогу, никакво признање. Ми смо то радили у омаж својим прецима цијенећи да, кад видим какви смо ми данас да су сви они били бољи него ми, јер да смо ми били у њиховом времену данас нас не би постојало, тако да сам посебно, кажем још једном, поносан на ту чињеницу.

– Многи сматрају да бисте Ви били најбољи кандидат за предсједника Црне Горе јер имате кредибилитет у народу и у цркви, а с друге стране изузетно сте успјешан привредник. Шта мислите о томе? 

-Да ли сам најбољи кандидат ја за предсједника Црне Горе, ја то не знам. Ја знам сигурно да смо дали дали сви свој максимум и оно што сте и сами изјавили а то је да, односно питање поставили, је чињеница да заиста имам тај кредибилитет у народу јер код мене чињенице говоре, а не нека прича и нека теорија. Дакле, као што је рекао један познати књижевник – дјела говоре више од ријечи – то је оно на чему се базирам ја и моја породица. И несумњиво да је то, заиста, био један резон, да је било памети и да је било среће, као што није, да сам ја носио листу предсједничку, односно још, не сада предсједничку, чак и у време ’20. године када је носио листу предсједник тадашњи кандидат наш, господин Кривокапић, јер по свим анализама ја сам био убиједљиво најпопуларнији. За мене лично то је добро што су господа одлучили, не само овдје у Црној Гори, већ и из ванка, да ја нисам кандидат који треба то да обавља. Хвала им на томе, али мислим да су ми то понудили, ја сам негдје изјавио неким медијима, ја бих то прихватио и сигуран сам да кроз све своје искуство, које није мало, 35 година бити привредник, бити истакнути опозиционар, борити се часно и достојанствено и завриједјети у народу одређену репутацију, није било јединствено и, мислим, показао сам на дјелу да имам тај капацитет. Други су одлучили тако и ја сам им лично захвалан, али ми је жао што смо ми данас ту гдје јесмо.

– Како гледате на чињеницу да је Ваш наследник на функцији општине Будва на издржавању казне? 

-Дакле, оно што је чињеница, познајем господина Божовића и његову породицу. То је једна угледна породица, мајинска, овдје у Будви, богата породица и нема једне логике да је то истина и да је господин Божовић неко ко се бавио тим послом. Ја сам готово сигурно убијеђен, иако, ето, могу за мене, сигурно, рећи, оно што се каже сто посто, ја знам што радим, али знајући господина Божовића и његову породицу и знајући политичку сцену, дакле, кувала се кампања против Демократског фронта и, заиста, једна банална и оно колико ја имам информације, једна потпуно нека Скај апликација, која је претпоставка да је то се односило на њега, је искоришћена да би представник Демократског фронта, тј. господин Божовић, био данас гдје је – тамо. Мислим, и то је сигурно, на жалост, нанијело непроцјењиву и непоправљиву штету Демократском фронту у свијетлу свих избора који су се дешавали предсједничи и парламентарни, тако да тај који је то креирао је успјео у томе да деградира Демократски фронт, да у јавном мијењу пане подршка, што сте и видјели. То је дебело искиристио неко други и, на жалост, господин Божовић је и данас у притвору и ја се надам да ће он изаћи, да ће доказати своју невност и да ће то бити потврда још једне кампање која се задњих петнаест, двадесет година водила против Демократског фронта.

– Како тумачите одређене нападе на Андрију Мандића и начине његове борбе за очување положаја српског народа? 

-Најрађе, не бих Вам ништа рекао. Господин Мандић је сам рекао о себи да је гријешио и кроз читаву своју каријеру да је пуно гријешио и то је показао на задњим изборима, и мислим да, у својој кампањи, и потврдио је да је гријешио, потврдио је да, и оно што се знало у обичном народу, да господин Мандић неће побиједити на парламентарним изборима  Мила Ђукановића, чак није успјео да буде, не да побједи Ђукановића, већ није успјео да, у овом блоку против Мила Ђукановића, буде прворангирани већ другорангирани. То смо сви знали, и мислим да је погрешна одлука била да он носи ту листу, јер видјели сте да нас је поново, у другом кругу, он исти позивао да гласамо представника Покрета Европа сад и да смо, видите и Ви гдје је сад Демократски фронт и гдје је српски народ, представнци српског народа гдје се чак може и формирати влада без представника српског народа. Тај изборни катастрофални пораз који смо доживјели од, за разлику од ’20. године, то је само три године касније, колики је пад повјерења, је заиста била једна ситуација која је катастрофална гдје су лидери наши требали да, заиста, сносе дебелу одговорност за то, а видјели сте да то нико и не помиње, идемо даље. Ми срљамо из пораза у пораз и, ево, неће ни бити чудо ако се формира нова влада без представника српског народа.

– Какав је положај српског народа данас у Црној Гори и колики је степен оптимизма српског народа у Црној Гори данас? 

-Ја сам генерално увијек оптимиста и мислим да ми смо имали готово 2020. године све у своје руке, а захваљујући, дакле, политичком погрешном креирању вођења српског народа, да ли, вјероватно, и некој алавости на фотеље и личној промоцији ми смо тамо гдје смо били у вријеме ДПС-а и српски народ је по мени у врло незавидној ситуацији. Оно што је јако битно и важно за мене јесте да је потписивањем темељног уговора, дакле, постигнута једна стабилност по питању српске цркве у Црној Гори. Оно око чега се сви ми окупљамо негдје и разочарани вођењем српског народа је та света наша црква која је овим уговором добила пуну снагу и да се окупљамо око цркви и да чекамо нека времена када ће бити више памети у српском народу, када ће се гледати стратешки циљ и интерес српског народа а не лични интереси и личне позиције и борбе за фотеље. Ви  добро знате да сам ја отишао из Будве кад сам ја хтјео. Ја сам и ушао у политику да би се потписао темељни уговор. Направили смо једну историјску ствар и одрекао сам се фотеље предсједника општине кад сам знао да, и мољен да останем, нисам хтјео да останем јер знам да се српски народ не води како треба, а ја не желим да учествујем у пропасти српског народа. Он ће пропасти, на жалост, и без мене, а ја ћу се увијк борити као грађанин и моја породица, не због политике, не због фотеља, не због економских и личних интереса, не због привилегија, то смо показали, ја сам то показао овдје у Будви, отишао сам кад сам најачи, кад само у истраживању имали чињеницу да ћемо имати апсолутну власт, што се и десила, ја сам отишао јер мене не интересују фотеље. Ви добро знате да сам ја и тада говорио, и сада говорим, да између цркве и фотеље бирам цркву. Други су бирали фотеље, тј. реконструкције владе, рушили владу Кривокапића да би се вратио на крају Мило Ђукановић и да би српски народ поново, бојим се, остао ван институција система.