Сећање на сарајевске Ромеа и Јулију
Судбина Бошка и Адмире једна је од оних ратних љубавних прича која никога није оставила равнодушним тог 18. маја 1993, али ни данас, много година касније јер њихова љубав била је јача од смрти.
Србин Бошко и Муслиманка Адмира брутално су убијени на сарајевском Врбања мосту, а њихова загрљена тела су на том месту остала и неколико дана касније. Слика те трагедије обишла је свет, а њихове убице до данас нису идентификоване.
Сарајевски Ромео и Јулија, како их медији у региону најчешће називају, симбол су заједништва и суживота у главном граду БиХ, иако они немају спомен-обележје.
Упознали су се на сарајевској Олимпијади, а пријатељство је убрзо прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и када су главни град БиХ засуле гранате.
Њихови родитељи подржавали су ову љубав. Заједно су ишли на љетовања, зимовања и забаве – били су нераздвојни. Планирали су будућност, заједнички живот, венчање, децу, старост, а онда им је судбина на мосту, који је Сарајево делио на два дела, заувек прекинула снове.
Бошко због Адмире није отишао из Сарајева, а иако су живели километрима далеко, виђали су се сваког дана. Годину дана након почетка рата у БиХ одлучили су да напусте град и потраже бољи живот негде где њихова љубав неће бити осуђивана и где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена.
Преко заједничког пријатеља су договорили излазак из опкољеног Сарајева те су 18. маја 1993. године кренули ка слободи. Верујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста где је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.
Смртно рањена она је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула. Њихова тела су седам дана лежала на истом месту јер су се налазила на „ничијој земљи“, а на крају су их извукли припадници Војске Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.
По завршетку рата су Адмирини родитељи тела пребацили у Сарајево где су сахрањени једно поред другог на гробљу Лав.
Сарајевски портал Кликс подсећа да је причу о Бошку и Адмири свету пренео амерички репортер Курт Шорк преко Ројтера, који је јавио да су им тадашње власти с једне и друге стране линије разграничења дозволиле да је пређу.
„Бошко и Адмира ходали су најмање 500 метара десном обалом Миљацке, потпуно изложени погледима војника с обе стране. Након што су прешли линију под контролом босанске стране и кренули према насељу Грбавица под контролом Срба, неко их је погодио“, написао је Шорк.
