Prodaju se planovi za uređenje dvora srpskog kralja

U Nemačkoj je pre par godina otkriven dvotomni, luksuzno ukoričeni album monumentalnih dimenzija (73 cm x 100 cm, težine 80 kilograma) sa 50 akvarela i 80 crteža grafitnom olovkom na specijalnom japanskom papiru – planovima za uređenje enterijera Novog dvora u Beogradu. Album se sada prodaje u jednoj od nemačkih aukcionih kuća, a bila bi šteta da ne bude čuvan u nekom od naših muzeja.

Слика може припадати у затвореномOvi spektakularni crteži, o kojima se do skora ništa nije znalo, rad su nemačkog dizajnera Augusta Bossea i njegove supruge Elze iz Weimara. Postavlja se pitanje zašto ovi izvanredni projekti nisu sprovedeni u delo u enterijerima Novog dvora naše prestonice.

Pošto je posle Majskog prevrata Stari konak Obrenovića srušen da ne bi podsećao na tragični događaj, kralj Petar I Karađorđević je po dolasku na vlast stanovao u Starom dvoru koji u suštini nikada nije bio predviđen za stanovanje, već za reprezentativne potrebe vladara. Ubrzo se izrodila ideja o podizanju novog zdanja koje bi bilo kraljeva rezidencija.

Gradnji Novog dvora pristupilo se 1911. godine po projektu sjajnog, maštovitog arhitekte Stojana Titelbaha koji se tom prilikom idejno oslanjao na arhitekturu Starog dvora, izgrađenog 1882, čime je ostvarena jedinstvena arhitektonsko-urbanistička stilska celina u duhu klasicizma.

Kralj Petar ipak nikada nije živeo u novosagrađenoj rezidenciji. On se povukao u vilu na Senjaku, a Novi dvor je prepustio prestolonasledniku, a zatim kralju, Aleksandru Karađorđeviću koji je za unutrašnje uređenje dvora angažovao neku francusku firmu, te su mnogi saloni bili u stilovima Luja XIV, Luja XV i Luja XVI.

Iznenadno otkriće albuma sa crtežima Augusta Bossea i njegove supruge Elze ostali bi velika zagonetka da nije sačuvano i Elizino pismo iz 1947. godine u kojem detaljno objašnjava razvoj događajnja tokom izgradnje Novog dvora. Projekat od njihove firme zatražio je 1912. godine lično kralj Petar I Karađorđević. Supružnici Bosse su na planovima radili detaljno pune dve godine, u stalnoj komunikaciji sa kraljem, kome su slali uzorke raznih materijala: tekstila, kože, tepiha, drveta, mermera i sličnog. Najzad je u Srbiju poslat i album sa fotografijama svih crteža i detaljnim objašnjenjima i kralj je bio impresioniran…

Pretpostavljam da je trebalo da bude poslat i originalni album, jer je za njega bila izgrađena i posebna, luksuzna drvena kutija za transport, koja je takođe sačuvana, ali do toga nikada nije došlo. Prvi i Drugi Balkanski i Prvi svetski rat prekidali su izgradnju dvora, a arhitekta Titelbah umire na Krfu posle prelaska preko Albanije… Dvor u izgradnji biva oštećen u Prvom svetskom ratu, tako da kralj Petar nije ni dočekao njegovo dovršavanje 1922. godine. Kralj Aleksandar je tada očigledno odbacio projekat za unutrašnje uređenje koje je za njegovog oca izradila nemačka firma i okrenuo se francuskim dizajnerima čiji je kitnjasti stil bio više po njegovom ličnom ukusu.

Sada se nameće pitanje da li će stići u Beograd ovaj grandiozni dvotomni album sa 80 prelepih crteža velikog formata sa sačuvanim staklenim negativima svih fotografija koje su slate kralju Petru – svakako dragoceni deo istorije jednog od najlepših zdanja naše gradske arhitekture.

Izvor: Bilo jednom u Beogradu (Branka Djordjević-Nakanishi – Fejsbuk)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.