Преживео голготу, али наставља борбу за истину о Сребреници

Александар Дорин, швајцарски публициста српског порекла, аутор три књиге о догађањима око Сребренице 1995, којима је разобличио лажи о трагичним догађајима у овом градићу на истоку Републике Српске. Хашки суд је на основу тих лажи пресудио да је у овом градићу почињен геноцид, а Дорин због свог истраживања преживео праву голготу у самици затвора у Базелу.

Дорина су под окриљем ноћи ухапсили припадници Швајцарске антитерористичке јединице, буквално је однет из куће у којој је становао, везаних руку, ногу и очију. После четири месеца је пуштен као да ништа није било, а монтирана оптужница да је диловао дрогу пала је у воду. Стварна истрага водила се само о његовим истраживањима у вези Сребренице.

Александар Дорин/фото: В. Данилов/Новости

Публициста је пуштен пошто је Тужилаштву у Базелу стигло на хиљаде писама српске дијаспоре и пошто се и Организација за заштиту људских права из ове земље, на челу са Хелгом Шоп, заинтересовала за његов случај. Највећи посао ипак је обавио адвокат Едмунд Шоненбергер, који је алармирао адвокатску јавност Европе, и адвокат Стефан Сутер, из Базела.

Дорин се јуче опширном поруком огласио на свом Фејсбук профилу, подсетио на цео случај и изнео нове детаље у вези са његовом борбом за истину и правду пред швајцарским правосуђем, али и светском јавношћу. Ево шта је написао у својим пријатељима на овој друштвеној мрежи:

„Можда су неки од мојих Фејсбук-пријатеља упознати са мојим случајем. 16. јуна 2015. године је једна специјална једина полиције града Базела (Швајцарска) провалила врата моје куће у Базелу, упала у кућу и пребила ме, док су ми специјалци држали аутоматско оружје на слепоочници. После тога су ми везали ноге и руке, ставили повез преко очију и одвели у истражни затвор у Базелу, где сам био затворен четири месеца, пола тога у изолацији у бункеру.

Хтео бих само још да додам да су ми приликом упада у кућу радни компјутер и сва документа која се тичу ратова у бившој Југославији, посебно она документа која сам добио од Југослава Петрушића (француски обавештајац у Србији познат по афери „Паук“ – П. ТД). Од тог 16. јуна је ми је до дан данас заплењена кућа у Швајцарској, коју сам наследио од мајке, као и паре од девизне штедње у Србији и продаје куће у Белом Потоку. Већ у пету годину ниста више нисам чуо од Јавног тужиластва у Базелу о мом случају. Нити је подигнута оптужница против мене, нити ми је враћена имовина, ни паре.

Шта је ново у мом случају? Ново је да је мој бивши адвокат ове године затражио од тужиластва да му пошаљу сва документа у вези са мојим процесом (до ове године нисам могао да нађем адвоката да преузме мој предмет). Очигледно да се тужилаштву није журило, пошто смо месецима морали да чекамо. На крају су адвокату морали да пошаљу та документа, али је секретарица Јавног тужилаштва у Базелу упозорила мог адвоката да та документа не смеју да падну у моје руке. Као разлог навела је да сам ја публициста и да прети опасност да ћу та документа да ‚злоупотребим’ (значи да објавим).

Мој адвокат први пут чује, откад је адвокат, да документа које се тичу једне особе не смеју да падну у њене руке. А као друго се поставља питање, у којем смислу бих ја могао да ‚злоупотербим’ та документа? Уколико ту нема ништа што би теретило Јавно тужилаштво града Базела за било шта, што се плаше тога да то све стигне до мене?

Наравно да су та документа на крају ипак стигла до мене, али за сада нећу да откријем како. Прошао сам кроз свих 7000 страница  документа и јасно ми је зашто се Тужилаштво плаши. Ево мојих запажања:

Јавно тужиластво је после мог хапшења писало разним медијима и организацијама у Швајцарској и Немачкој и информисали их да су ухапсили Александра Дорина. Можда је некима познато да је Алеxандер Дорин мој псеудоним. Значи нисам могао бити ухапшен као Александер Дорин, него једино као приватно лице под мојим правим именом. Зашто је Јавно тужилаштво обавестило медије да је Алеxандер Дорин ухапшен? У конверзацији измедју разних западних медија и Јавног тужилаштва између међу осталог стоји да је ухапшен Александер Дорин, који негира геноцид у Сребреници – како то? Због чега сам значи ухапшен? Зато што заступам другу причу о дешавањима у Сребреници?

Комесари Јавног тушилаштва су за време мога притвора писали редовно мом тадашњем адвокату и рекли му да он за време разних саслушавања не мора да буде присутан. То је прекршај швајцарског закона, посто сваки заробљеник мора да има адвоката, нема ту ‚не морате ако не зелите’. И Виши суд у Берну је на пример 2014. године установио да саслусавања без присудства адвоката немају никакве валидност нити се било шта тога може користити пред судом. Апсуред је и што се мој тадашњи адвокат, а после захтева Тужилаштва, заиста није појављивао за време мојих многобројних саслушавања, или боље речено за време терорисања, посто су инспектори Јавног тужилаштва искористили прилику да ме у одсудству адвоката на разне начине тероришу. Значи био сам практично сво време притвора без адвоката. То чак ни у банана државама не постоји.

Та документа Јавног тужилаштва даље потврђују да су ми одузели сва документа која се односе на југословенске ратове. Међу њима су и траскрипти многобројних саслушавања, која доказују да ме нису само испитивали у вези ратова у бившој Југославији и мојих многобројних докумената, него су посебно хтели да знају што сарађујем са Југославом Петрушићем и како је дошло до тога да је он мени предао многа документа. Док су ме саслушавали интересовало их је и да ли ми је познато како је Југослав Петрушић дошао до те документације, итд, итд.

Фотографија корисника Alexander DorinМеђу документима се налазе и разне слике Југослава Петрушића. Јавно тужилаштво у Базелу је Петрушица месецима фотографисало испред моје куће у Безлу, пошто ме је редовно посећивао. Такође, су све телефонске разговоре између мене и Петрушића снимали – транскрипти тих разговора су међу документима. Има и случајева када је Јавно тужилаштво приводило неке од мојих познаника и такодје их испитивало у вези са Југославом Петрушићем. Значи некоме је сметало то што смо сарађивали ја и Југослав Петрушић радили. Његова истрага је показала да нам је то све наместила госпођа Мирсада Восер-Алибашић, која је била председница босанско-исламске заједнице у Базелу и у браку је са господином Беат Восером, који је за време мога хапшења био шеф криминалистичке полиције у Безлу.

Не могу овде сада да објашњавам какве скандале та документа Јавног тужилаштва још све доказују, посто бих иначе морао овде данима да пишем. Али тренутно припремамо документацију о тим документима на три језика (енгелски, немачки и српски) која ће за почетак бити објављена за неки месец у Немачкој.

Тренутно припремамо две тужбе против Јавног тужилаштва у Базелу. Једну тужбу ћемо да поднесемо из Србије преко Швајцарске амбасаде у Београду, посто имам такође српско држављанство, док ћу другу тужбу да поднесем директно у Швајцарској.

У вези тих тужби би помогло ако би се што висе мојих Фејсбук-пријатеља обратило Јавном тужилаштву у Базелу. Одговорна особа у мом предмету је господја Никол Џон. То је та иста жена које је мом адвокату хтела да забрани да ми се предају документа везана за мој случај, што се види из приложене фотографије-писма мом адвокату.

Меил-адреса господје Никол Џон је: nicole.john@stawa.bs.ch. Било би добро да јој се напише протестна нота у вези понашања Јавног тужилаштва у случају Дорин на немачком, француском, енглеском или српском језику“, написао је Александар Дорин и захвалио својим пријатељима на подршци.

Насловна фотогграфија: В. Данилов/Новости

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *