Оцу Оливеру скулптура „У слози је спас“

Теслина научна фондација донела је одлуку да уникатну скулптуру „У слози је спас“ додели свештенику Оливеру Суботићу, пароху при Архиепископији београдско-карловачкој након њеног вишегодишњег излагања на разним локалитетима

Саопштење о додели овог изузетно вредног признања оцу Оливеру у својству оснивача и председника Теслине фондације из Филаделфије потписао је Никола Лончар. Ево шта је он написао у образложењу ове одлуке:

Отац Оливер са Николом Лончарем

„Зашто сам одлучио да овом свештенику, рођеном у малом граду Новој Вароши у Србији, потпуно ставим на располагање овај уметнички симбол наше Фондације из Филаделфије? Одлука је проистекла из неколико разлога: један је опсег образовања и интересовања оца Оливера, који се протеже од информатике преко борилачких вештина до социологије и теологије, други је дводеценијски мисионарски, друштвени и јавни ангажман, у оквиру кога је до сада објавио 11 књига, а главни је његово бављење ликом и делом Николе Тесле, због чега је ове године постао добитник Теслине медаље.

Прича о духовном лику Николе Тесле је мало позната у Србији и свету, и њу ће отац Оливер преточити у књигу, чији излазак жељно очекујемо у наредном периоду. Лично сам био задивљен његовим предавањима и знањем које поседује о Тесли, као и даром да све то пренесе на слушаоце, због чега сам желео да га овим поклоном подржим у његовом раду. Постоји још један разлог зашто сам одлучио да др Суботићу доделим ову скулптуру, али тај разлог је дубоко личне природе и за сада га нећу износити у јавност.

Неколико речи о самој скулптури. Наша цетири слова С, и изрека Само слога Србина спасава“, углавном нису схваћени на прави начин. Због тога се родила идеја о јединственој скулптури, коју је по мом личном нацрту урадио академски вајар Бојан Микулић, а одлила ју је најбоља српска ливница Јеремић из Београда. Размисљао сам: да ли је могуће да се два највећа српска научника, Никола Тесла и Михајло Пупин, нису међусобно слагали? Легенда каже да су се ти дивови науке и изузетно јаке лицности измирили тек на Пупиновом самртном одру. Ова скулптура, на којој је у центру Крст, а поред њега утиснути ликови два српска великана и пратећи текст „У слози је спас“, шаље поруку помирења која нам је као народу данас најпотребнија.

Наша православна вера нас учи праштању и помирењу. Те вредности нико не може боље представити од духовника наше Српске православне цркве, међу које сврставам и мог драгог пријатеља, оца Оливера Суботића. Радостан сам да је о. Оливер пристао да прихвати овај поклон наше Фондације и да ће га даље искористи у свом раду“, наводи се у саопштењу Николе Лончара.

На његову молбу, а поводом доделе склуптуре у „У слози је спас“ огласио се и отац Оливер. Ево шта је овом овом прилком поручио:

„За мене је овај дар у исто време част и обавеза, али и подстрек, у тренутку када већ годину дана пишем књигу о духовном лику Николе Тесле. Поред своје породице и неколицине верних пријатеља, који су ми дали конкретну подршку да усрдно радим на том пољу, истакао бих и стручну подршку Музеја Николе Тесле у Београду, који је препознао значај књиге коју пишем и без накнаде отворио своје архиве за потребе истраживања. Ето, сада се и Теслина научна фондација из Филаделфије непосредно сврстала у малобројни круг оних који су ме подржали. Хвала господину Николи Лончару на том братском и пријатељском гесту!

Ако Бог да, када књига о Тесли буде завршена, одлучио сам да целокупан приход од њене продаје усмерим у фонд за финансирање специфичног грађевинског комплекса у Радоињи (селу у Рашкој области одакле потиче моја фамилија), који ће у центру имати најсветији симбол хришћанства – Крст, а око њега целине које се тичу Тесле и његових предака. Плац за изградњу дарује мој отац Видомир, а све друге детаље објавићемо када за то дође време. Сада ћу само додати да ће скулптура коју сам добио на дар имати своје истакнуто место на том локалитету, а до тада ће бити излагана при портама православних храмова у Београду (за пригодне прилике попут духовних и културних манифестација, особито оних који се тичу великана српске историје).

Сматрам да је идеја ове скулптуре јако важна јер је свенародно покајање, а потом и свенародно помирење, једини пут напретку српског народа. Тесла и Пупин су нам примери како једни другима, после међусобног признања грешака, треба искрено да пружимо руку помирења и заједнички радимо на будућности нашег рода. Нека би Васкрсли Господ дао да се после свенародног покајања и помирења српски народ обожи, сложи и умножи!“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.