По свету расуто 300 домова породице Вукоје

Пуна три вијека у својој колијевци у Пађенима, у Билећкиким Рудинама, живи породица Вукоје. Почетком 20.вијека, тачније 1903.године Јефто Дедијер записа да их је било 19 кућа. У првој половини прошлог вијека постали су најхомогенија и једна од најјачих породица у билећком крају. Старији Билећани су своје синове испраћали на црквене саборе и сијела са искуственом опоменом: „Немојте се замјерати с Вукојима“!

И данас, послије силних расељавања и миграција, понајвише у Банат, одржали су јаке породичне везе и повременмо одржавају породичне саборе, у Билећи,Сечњу…

Ове и другу породичну лозу,“засадио“ је, послије вишегодишњих истраживања, Радомир (Мирков) Вукоје из Сечња у књизи „Породица Вукоје-порекло и родослов“.У веома студиозном и стручном родослову,који је сабирао годинама,консултовао је  озбиљне историјске изворе и истраживаче,од Јована Цвијића,Јефта Дедијера,Петра Шобајића или Марка Миљанова, до Јована Ердељановића, Андрије Лубурића,Меше Селимовића… Сада у Херцеговини, Србији и  расијању обитава близу 300 домова ове честите  српске херцеговачке породице.

Међу сарадницима и сакупљачима породичног родослова значајан прилог дао је магистар Војо Вукоје из Новог Сада,један од оснивача Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији 1991.године (када је предсједавао оснивачком скупштином),као и Клуба Сечањаца у Новом Саду,чији је доживотни почасни предсједник.Занимљиво је да је своје богато духовно завјештање  унуцима сабрао у час осам књига,које обухватају,не само породичну лозу, него и богато животно и радно искуство, филозофију живота,поруке поуке,као и богату фото- монографију из породичног албума Вукоје, укупно око 2.200 страница текста и слике!..Његов отац Спасоје је у Америци такође „нешто пискарао“,гдје је провео пуних 16 година,а у печалбу се отиснуо -1907.године.Са њим, је у потпалубљу истог брода, пловило чак 10 Вукоја!

Не чуди онда што је Радомир Вукоје у већ поменутиом родослову написао: „Данас Војо (Спасоја Кузмановог) међу породичним првацима слови за најсвојатљивијег и најучињенијег братственика.Изузетно свестран,остварио је завидну професионалну каријеру,био један од водећих кадрова у Нафтној индустрији Србије и аутор њене историјске монографије,био је професор на факултету и аутор више уџбеника,те великог броја стручних радова…“

-Након трилогије „Унуцима на дар“,са путоказима и оријентирима за будућност,наставио сам да пишем и стигао до осам објављених књига,а све везано за моје животно искуство и своју ужу и ширу породицу Вукоје трагом минулих времена.Посебно бих издвојио богату збирку фотографија, као ризницу сјећања на часне претке и њихове потомке и доказ да су фотографије истински свједоци времена.Неке сам налазио у „дјевојачком сандуку“ мајке Достиње (Табаковић),која је изродила нас осморо браће и сестара-истиче Војо,кога краси породични идентитет, слога и чување образа.Додаје да нико, осим нас и за нас,  неће чувати наше име,језик,вјеру, поријекло и наду.

Осам томова проф.Воја Вукоја је лијек против заборава,које овај неуморни стваралац оставља,не само својим унуцима –Луки,Андреју Михаилу и Вуку, него и цјелокупном братству ове јаке и хомогене херцеговачке породице..

Војо Вукоје ,као дописивач и приложник породичног родослова  и љубитељ и стваралац књиге, који у својој кућној библиотеци чува преко 400 наслова,подсјећа на најљепшу похвалу књизи из једног египатког натписа из времена Првог царства: „Књига је вреднија од свих споменика,од свих гробница, урешених и осликаних стубова,јер она сама гради спомении- у срцу онога који је чита..“

Текст: Миливоје Бештић (Слободна Херцеговина)