Три „жива“ дуда на Косову засађена пре открића Америке

Три дуда, исте сорте, која расту на Косову и Метохији су најстарија оваква дрвета у Европи. Заједно имају више од два миленијума. У Европи званично не постоји дуд старији од 250 година, а сваки од три дуда на Космету, шам – дуд у порти Пећке патријаршије, дуд – мурика у порти цркве светог Ђорђа у Руднику код Србице и кара – дуд, поред Муратовог турбета на Газиместану, предања кажу, су старији од 700 година.

За најпознатији и најстарији шам – дуд у Пећкој патријаршији, поуздано се зна, јер има највише извора и доказа, да је стар равно 751 или 752 година, јер, како је забележено у бројним манастирским и другим књигама, њега је у јесен 1269. или у пролеће 1270. године засадио трећи српски архиепископ Сава II. Засађен је 223 године пре открића Америке и 120 година пре Косовског боја који се догодио 1389. године и 17 година након проглашења Пећке патријаршије за седиште српских епископа и патријарха 1253. године.

Шам – дуд је засадио, испред тек завршене цркве светих Апостола, најстарије цркве у комплексу Пећке патријаршије, архиепископ Сава II, са световним именом Предислав, син Стефана Првовенчаног. Архиепископ Сава II се угледао на свог стрица Светог Саву. Врло рано се замонашио и живео у Хиландару, а 1263. године је изабран за трећег српског Архиепископа. Умро је 1271. године, годину дана или две после засађивања шам – дуда. Његове мошти се и данас чувају у цркви светих Апостола у комплексу Пећке патријаршије, само 20 метара од, његовом руком, засађеног шам – дуда.

Много историје испод дуда

Архиепископ Сава II је шам – дуд донео на повратку из Јерусалима, пролазећи кроз Сирију када је из области Била ад Шам, данашњи Дамаск, узео дуд и донео га у Пећку Патријаршију.

Вековну живу старину, подно горостасних стеновитих Проклетија, шибале су олује и ветрови, ударали громови, пекло сунце, сушили мразеви и шта све не, кроз близу седам и по векова дугу историју, а он и даље расте и рађа. Поред њега су пролазиле многе војске, често непријатељске, испод његове крошње су се родиле многе девојачке и момачке љубави, упамтио је он крунисање 45 српских патријарха, поред њега су се изрекле многе заклетве и изреке и још много, много тога, доброг и лошег дуд је ”запамтио”.

-Шам – дуд цвета сваке последње недеље у априлу и још увек добро рађа и даје слатке плодове. Углавном сок правимо од зрелих дудиња. Одржавамо га и чувамо а он памти вековну српску историју. Испод његових крошњи Арсеније Трећи Чарнојевић је 1690. године окупио све виђеније Србе са Косова и Метохије и одлучио да крене у велику сеобу Срба преко Саве и
Дунава. Запамтио је Савин шам – дуд и друге велике и мале сеобе Срба, бројне ратове, нагледао се бројних похара светиње и паљевине конака 1981. године, ”гледао” је дуд и како су непријатељске војске затварале коње у Пећку патријаршију. Кад би проговорио и сведочио векове не би стало ни у дебелој књиги као Библија – вели игуманија Пећке патријаршије Харитина.

Из скоро седам и по векова старог дуда изникла су већ три велика млада и јака изданка.

–То је добар знак за српски народ и казује да ће српски народ поново изнићи у Метохији и да ће се Метохија подмладити и напунити опет српством – закључује игуманија Харитина.

Изданци шам – дуда

О друга два дуда, у Руднику код Србице и оног поред Муратовог турбета на Газиместану, у Пећкој патријаршији веле, да су они пресађени од изданака шам – дуда из пећког манастира.

Дуд у порти цркве светог Ђорђа из XII века у Руднику код Србице, на ободу севера Метохије и Дренице, Срби су одувек називали – мурика или црни дуд и тврде да је само неку деценију млађи од шам – дуда из Пећке патријаршије. Још увек је ”жив” и рађа, али је после 1999. године апсолутно запуштен, док је црква срушена.

Из Рудника је протерано 40 српских домаћинстава и дуд је препуштен сада зубу времена.

И за кара – дуд, поред Муратовог турбета на Газиместану, предања кажу да је старији од шест векова и да је он засађен ту као изданак од пећког шам – дуда. Но, чуваоци историје Муратовог турбета имају и другу причу.

Санија Турбедари из Мазгита код Обилића, из породице која по традицији вековима чува Муратово турбе, каже да има много предања о овом кара – дуду.

– Најтачније ће бити оно да је султан Бајазит гранчицу дуда донео из Сирије и овде је посадио – тумачи историју Санија.

Много је легенди везано за најстарије дудове у Европи који расту баш на Космету. Ипак шам – дуд у Пећкој патријаршији има ”најчистију ”биографију”, ваљда што је најпосећенији и што расте у древном трону српских епископа и патријарха где се историја записивала. А да би светиње биле вечне и дудови су, као дуговечна дрвета, сађени поред цркава и манастира. Три црна дуда на Космету упамтили су српске векове и верујемо да ће још дуго бити тако.

Споменик природе

Завод за заштиту природе Србије ставио је под заштиту шам – дуд (на лат. – Морус нигра) у Пећкој патријаршији 1957. године као споменик природе и као природно добро прве категорије.

У великој олуји и невремену 1950. године од удара грома дуд се распукнуо али је остао ”жив”. Од 1987. године више подупирача је постављено под његове гране како не би пале на земљу. Шам – дуд је виши од осам метара а крошња има пречник шест метара. И у манастиру Лесново код Злетова у Македонији, такође у порти манастира, се налази старо стабло шам – дуда за кога овдашњи монаси тврде да је стар као и шам – дуд у Пећкој патријаршији. Овај манастир је задужбина конта Оливера, вазала цара Душана.

Насловна фотографија: Шам дуд засађен поред Пећке патријаршије 223 године пре открића Америке

Текст и фотографије Зоран Влашковић/Serbian Times