Норвежанин спрема филм о српским заробљеницима
Разогварао: Бранко Димески
Познати Норвешки режисер Кјетил Палмквист намерава да сними филм о српским заробљеницима у Норвешкој током Другог светског рата.
Он је до сада у продукцији своје продуцентске куће PQS снимио више од четрдесет сјајних документарних филмова, међу којима и „Ноћ бомби“ који је доживео биоскопску премијеру и врло запажене оцене филмских критичара.
-У ноћи 28. децембра 1944. године град Мос у Нровешкој, погодила је фелика катастрофа. Нешто пре поноћи, брод М/С Нордвард потопљен је авионима енглеског Краљевског ваздухопловства у пристаништу Мос и многи људи су погинули. Јан Ерик Утберг имао је тринаест година 1944. године и има главну улогу у филму. Било је тешко бити дете током рата, али одрастали смо с тим и мислили да ће доћи бољи дани. Тако да вероватно нисмо схватили озбиљност. У филму „Ноћ Бомби“ шест сведока догађаја говори како су ову бомбашку ноћ доживљавали као деца и млади када је на град бачено 126 тона бомби – каже Палмквист.
- Призори у филму приказани су у 3Д- анимацији како би се стекао утисак шта се догодило те ноћи у луци. Одакле мотив и жеља да снимите оволики број филмова?
-Мој деда који ме је и одгојио после несрећне смрти мог оца, био је припадник тајне организације „Домаћи Фронт“ (Hjemmefronten), која је деловала за време Другог светског рата. Поред обавеза које је имао као добар супруг и отац, ноћи је углавном проводио у акцијама против окупационих снага Немачке. Актeр je многобројних саботажа, дизања у ваздух немачких цистерни, а био је и рањаван више пута. У ноћи 28. децембра 1944. године кренуо је на свој тајни задатак. У центар града са својом групом, требао је да дигне у ваздух немачку цистерну са нафтом. Међутим тишину тамне ноћи нарушила је бука борбених авиона. Недуго затим почело је бомбардовање. Били су то енглески борбени авиони. Те вечери на град Мос је пало преко 126 тона бомби. Потопљени је немачки ратни брод. Било је и много жртава. Док је бомбардовање трајало мом деди су јавили да је бомба пала и на његову кућу. Срећом, бомба је пала на помоћни објекат и није било повређених. Велики број гелера погодио је кућу у којој је било људи. Дакле, слушајући казивања деде и остатак бомбе који је као сувенир сачуван, мотивисао ме је да снимим филм о дешавањима из другог светског рата.
- Ви сте имали прилику да разговараte са многобројним сведоцима?
-Тако је. Нимало лак задатак. С обзиром на проток времена било тешко пронаћи преживеле сведоке. Уложио сам велики труд са својим сарадницима, тако да смо широм земље ипак пронашли и разговарали са сведоцима.
- Откуд идеја за снимање филма о српским заробљеницима?
.Знам да је велики број српских заробљеника 1942. године депортован из Југославије на принудни рад у Норвешкој. Присилним радом били су распоређени дуж норвешке обале, укупно 4268 затвореника је депортовано је у више од тридесет норвешких логора, од којих се већина налазила у северној Норвешкој. Више од 2300 српских заробљеника је преминуло или је било убијено. Немци су користили Југославију и Србију као извор слободног робља радне снаге за потребе ратне индустрије Немачке, као и других окупираних земаља услед великог недостатка локалних радника који су послати на фронт да се боре. Заробљене су користили као раднике на принудном раду у Норвешкој за изградњу путева на северу земље. Велики број заробљеника доживео је праву голготу.
- Каково је интересовање за снимање филма о овој српској јавности доста непоизнатој теми?
-Постоји интересовање да о томе снимимо филм. Сви они који су прошли голготу као и њихови потомци заслужују истину.
- Снимање филма планирате само у Норвешкој или планирате снимање и у Србији?
-Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером би смо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату.
- Која би била ваша порука евентуално преживелим заробљеницима и потомцима њиховим?
-Овим путем бих позвао све преживеле заробљенике и њихове потомке да се јаве вашој редакцији, као би смо забележили камером причу о једном страдању и историjу дешавања из тог периода.
