Бој се бије, тробојка се вије!

Пише: Мишо Вујовић

И док је група младића падајући у несвест од сунчанице, на зиду поред ауто пута Ниш – Београд код наплатне рампе Врчин, приводила крају осликавање тробојке дуге 25 метара, поред њих се зауставио службени аутомобил са блинкерима.

Из аутомобила је изашао средовечни господин, питао шта то раде?

“Одговорили смо да подржавамо браћу и своју цркву у Црној Гори. Желимо да свима који се двоуме пошаљемо поруку да то нису обични избори већ референдум за одбрану изворне Црне Горе”, испричао нам је један од организатора, наглашавајући да су били затечени његовом реакцијом: “Нисам ништа мањи Србин од вас,али сутра ће вам то бити прекречено”, мирно је узвратио, седајући у аутомобил и пуним гасом се удаљио.

У Црној Гори је системски прогањају, мада је законом заштићена. Режиму је огледало и подсећање на оно што беше и на оно што не желе бити. Подсећа их на превару. Као нашу браћу, одбеглу Мохамеду.

Опомиње на нечисту савест, на историју коју потискују и касапе. А вијорила се и на двору и на манастиру. Преживела је ратове, једну књажевину, три краљевине, пет република. И њу је убила диктаторска максима:

“Држава то сам ја”. Ако се неким чудом држава усуди да постане држава то ће бити болан и мукотрпан процес пун падова и разочарања.

Тробојка је пала, када су се они дигли са идејом да праве нови идентитет. Да раскину са здравим разумом. Са ђедовима и њиховом “занесеношћу” српством. Пала је у тренутку конзилијумског отварања лобање држави. Државу су убацили у вештачку кому, а њу сместили у историју и законом је у заштитили. И ту би да је сахране. Сакрили су је у неку музејску одају, мрачну и неприступачну до новог тумбања повести. Али је народ не да. Освиће, осликана поред прометних саобраћајница, на фасадама зграда, трибинама. Власт шаље комуналце да прекрече тробојку, један од најузвипенијих симбола своје историје. Они прекрече народ је завиори.

На протестима је хапсе као државног непријатеља. Њене барјактаре глобе, а шпијуне награђују.
Режим прети и насрће, народ не узмиче. И он и народ знају да је судња ура.

Уместо симбола, грба или крста на тробојци је порука: “Не дамо светиње”. Али, не бране се само светиње. Брани се све што слободном човеку припада.
Но вратимо се на почетак ове приче на чињеницу да су апсурди постали константа наших живота. Јунаци ове приче су сазнали да је “љубопитљиви” незнанац, за разлику од њих рођен у Црној Гори, те да је његова реакција условљена одговорношћу за дешавања на ауто путу. Вероватно се и сам касније пресабрао, тако да ћемо његов идентитет сачувати од евентуалне злоупотребе.
Тробојка од 25 метара је остала нетакнута као и функција дотичног господина чија се месечна примања не могу поредити са платама већине грађана Србије.
Стога га позивам да момцима донира фарбу за следећу заставу од 50 метара.
Победничку наравно!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.