НАТО агресијa на Србију у 78 слика

Сведочанства 20 еминентних личности из војног, политичког и културног живота о НАТО агресији на Србију и 78 фотографија на којима је забележено страдање наше земље и народа током 1999. године сабрана су у књигу „Одбрана, херојство и страдање”, која је представљена јуче у Културном центру Чукарица у Београду.

Дело „Одбрана, херојство и страдање” потписали су капетан мср Владимир Миловановић и потпуковник сц Јевта Вуловић, а пре него што је публици и гостима представљено путем кратког филма, малишани из дечијег драмског студија Радио Београд извели су игроказ „Детињство под бомбама”. Симболично, промоција је почела у 12.44 часова, подсећајући на Резолуцију Савета безбедности 1244, а у књизи је сакупљено 78 фотографија, јер је толико дана трајала агресија на Србију, али и зато што је са истим бројем слика реализована истоимена изложба „Агресија у 78 слика” поводом обележавања 20 година од НАТО бомбардовања, симболично, по једна за сваки дан.

Владимир Миловановић и Јефта Вуловић

„Наша држава није била активни противник НАТО-а, нити смо их изазвали. У неповољним светским околностима, са исконструисаном кривицом, ’изабрани смо за огледног противника’. Притисци, претње, физичко окружење наше државе били су основни елементи њихове свеобухватне психолошко-пропагандне операције у оркестрираној медијског пропаганди каква до тада није забележена. Сценарио ’Рачак’ и мировна фарса у Рамбујеу и Паризу, исконструисани су и употребљени као такозвани окидач догађаја. Били су то најдрскији примери светске лажи и обмане, са представом о тобожњем ’самоизопштавању СРЈ из међународне заједнице’. И онда је уследио тобоже неименован чин ’привођења таквог народа и такве државе цивилизацијским нормама савременог света’”, навео је у видео- материјалу, представљајући књигу, аутор и капетан Владимир Миловановић.

Коаутор и потпуковник Јевта Вуловић рекао је да је најсложенији и најтежи задатак у одбрани имала Трећа армија која је била стуб одбране на Косову и Метохији. „Почетни удари НАТО снага, убрзо ће почети да се претварају и у осветничке, јер  креирана ’интервенција НАТО-а’ није давала очекиване резултате. Постало је, притом, јасно да да се копнена интервенција мора избећи. У светским размерама вредна су наша искуства и примери како смо се супротстављали НАТО-у и терористичкој ОВК, при чему је алијанса против наших снага користила и средства стратегијске намене”, казао је потпуковник Јевтић.

Директор КЦ „Чукарица” и координатор пројекта „Жива реч за колективно памћење” Миодраг Ракочевић нагласио је да се као и претходне две деценије наставило снисходљиво ћутање о томе шта нам се страшно догодило, при чему је агресија НАТО-а против Србије милосрдно називана „интервенцијом”, а не бруталним ратом и да је зато дата јавна реч онима чије су поруке завет и путокази покољењима. Он је приликом јучерашњег представљања књиге уручио даровницу команданту Гарде ВС, бригадном генералу Николи Дејановићу чиме су сведочанства додељена Војсци Србије. Уредник и приређивач Душко Миловановић навео је у свом предговору да је ова публикација и нови прилог очувању српске и слободарске и историјске свести и жива споменица захвалности за све поднете жртве и страдања у име будућих генерација.

Ово је била прилика и да се искаже захвалност ауторима фотографија Матији Коковићу, Милошу Цветковићу, Горану Шљивићу, Драгану Миловановићу, Алекси Станковићу, Игору Маринковићу, Николи Фифићу, Радету Прелићу, Милану Тимотићу и Зорану Јовановићу. Фотографије сабране у делу „Одбрана, херојство и страдање” сведоче о неким од најтежих тренутака које је претрпела наша земља током 1999. године. Приказују страдање цивила у Алексинцу, новобеоградску топлану у пламену, настрадале цивиле у Нишу, ракетирану зграду Радио-телевизије Србије у Београду, православно гробље у Приштини „преорано” бомбама, уништене куће и зграде у Београду, манифестације и протесте на мостовима, тренутке забележене на „ратном купалишту” у сенци срушеног Моста слободе у Новом Саду, спроводе погинулих припадника ВЈ… Посебну пажњу изазвале су фотографије које сведоче и да су западни фото-репортери били у прилици да сведоче о злочинима НАТО-a и податак да такве слике нису стигле до њихове јавности, као ни слике албанских цивила који су страдали током 1999. године.

Укључена су и писана сведочанства чији су аутори некадашњи председник Владе СРЈ Момир Булатовић, командант 549. моторизоване бригаде ВЈ и генерал-мајор у пензији Божидар Делић, ратни командант 250. ракетне бригаде и генерал-мајор у пензији Мирослав Лазовић, функционер Никола Шаиновић, бивши државни функционер и дипломата Живадин Јовановић, начелник безбедности Приштинског корпуса и пуковник у пензији Стеван Ђуровић, ратни командант артиљеријске бригаде и генерал у пензији Милош Ђошан, пуковник у Трећем ракетном дивизиону Славиша Голубовић, примаријус и истраживач у области последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом Алек Рачић, судија ангажована у случају „Рачак” који је „активирао” НАТО бомбардовање Даница Маринковић, ректор приштинског универзитета ангажован у области медицине и хумане генетике Радивоје Паповић, професор медицине у Фочи у Источном Сарајеву посвећен области онкологије Славко Ждрале, државни функционер и политичар Зоран Анђелковић, пуковник и начелник штаба 63. падобранске бригаде Видоје Ковачевић, експерт за безбедности и пуковник у пензији Милан Мијалковски, професор на Филозофском факултету у Београду Нада Секулић, универзитетски професор и књижевни историчар Миливоје Павловић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије Александар Раковић, војни аналитичар и ратни фото-репортер Александар Радић, медијски експерт и доктор социологије Слободан Рељић, као координатор пројекта „Жива реч за колективно памћење” Миодраг Ракочевић.

Књига „Одбрана, херојство и страдање” завршава се поруком председника Србије Александра Вучића коју је изговорио 24. марта 2020. године, односно када се навршило 20 година од агресије на нашу земљу. „Тукли су и убијали Србију да би јој отели Косово и Метохију и мислили су да су свој посао заувек завршили. После много тешких година, успели смо да се опоравимо, обновимо и подигнемо слободарски дух нашег народа. Наша је обавеза да одајемо почаст свим српским јунацима који су положили своје животе на олтар отаџбине”, рекао је тада председник.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.