Разарање памћења

Пише: Мишо Вујовић

Београд се од 1941-1945 године звао Prinz-Eugen-Stadt- Град Принца Еугена. Уочи овог шестог априла у бојама немачке заставе осветли смо престоничке мостове, палату Албанија, Дом народне скупштине…
Разлог је гест солидарности са немачким народом у његовој борби са пандемијом…

Фотографија корисника Мишо ВујовићНемци су се са нама “силидарисали” у више наврата. Од маршала фон Мекензена и његовог похода на Србију 1915. године, Адолфа Хитлера и Александра Лера 1941.године, Хелмута Кола 1991, Геррхарда Шредера 1999. године…Само у двадесетом веку у два светска рата од последица немачке “солидарности” страдало је преко 2,5 милиона Срба.

Александар Лер је посебно “задужио” Београд и Београђане 6.априла 1941.године нападом из ваздуха у раним јутарњим часовима.

Да ли је наведени гест захвалности, градских власти, последица дилетантске несмотрности или је полтронски акт удворишта, сасвим је небитно, али је битно ко и какве потезе повлачи у име слободарског Београда. Отвореног и данас као што је био отворен и небрањен град када су га засипале немачке бомбе од којих је првог дана страдао 2271 становник Београда.

Фотографија корисника Мишо ВујовићАдолф Хитлер, је по признању Александра Лера, команданта операције, лично наредио да се прво уништи Народна библиотека.
“Зашто баш Народна библиотека?”, питао је тужилац оптуженог Лера.

“ Зато што је у тој установи чувано оно што је вековима чинило идентитет српског народа”, изјавио је Лер, командант 4.ваздушне флоте која ће разорити Београд.

У рану зору 6 априла почетак “Марша принца Еугена” како се кодно звао напад на Београд, преносио је Радио Берлин, што говори од каквог је значаја за Трећи Рајх била ова операција.

Мало је познато да се Београд у време окупације звао “Prinz-Eugen-Stadt”, град принца Еугена.
На престони град Краљевине Југославије креће седам пукова немачке авијације са 205 бомбардера, сто десет штука и 160 ловаца.
Хука лимених убица на небу утапала се у сирене и разарајуће експлозије на земљи. Само тог дана истоварено је 220 тона експлозива.

Александра Лера су у мају 1945. године заробили Енглези, предали га партизанима, након чега га је Војни суд 1947. године осудио на смрт стрељањем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.