Велика Плана кнезу Лазару и његовим витезовима

Јуче је делегација Велике Плане полагањем цвећа, паљењем свећа и присуствовањем парастосу који је служио његова светост патријарх српски Порфирије, одала почаст Милошу Обилићу, Павлу Орловићу, Милану Топлици, Ивану Косанчићу, Бошку Југовићу и још хиљадама српских витезова који на Видовдан 1389. године, заједно са кнезом Лазаром, погинули у Боју на Косову.

У делегацији коју је предводио председник Скупштине општине Велика Плана Душан Марић били су великоплањански свештеник Предраг Поповић и привредник Дејан Павковић, власник мотела Крњево.

Велика Плана је једина општина из централне Србије која је јуче имала своју званичну делегацију на свечаности обележавања 632. годишњице легендарне битке српске и турске војске, у којој су погинула оба владара – кнез Лазар и султан Мурат.

„Кнезу Лазару и његовим витезовима са Косова поља – народ Велике Плане“, написано је на ленти цвећа које је, у присуству неколико хиљада окупљених, положено на споменик.

Пре доласка на Газиместан Плањани су учествовали на литургији у манастиру Грачаница, коју је служио патријарх српски Порфирије.

Дан раније, у Великој Хочи, делегација Велике Плане положила је цвеће на спомен обележје које је у том месту подигнуто у знак сећања на  80 Срба, цивила, из Ораховца и околине, које су од 1998. до 2000. године побили албански терористи, припадници ОВК.

На венцу је исписан текст: „Нашој браћи, невиним жртвама албанских терориста – народ Велике Плане“.

Средином јула 1998. године припадници ОВК  протерали су све српско становништво из села Ретимље, Зочиште и Отеруша, седморо су одмах убили а више од 100 киднаповали и одвели у непознатом правцу. Скоро сви киднаповани су касније убијени и њихови посмртни остаци пронађени су много година након завршетка рата, на различитим локацијама. Посмртни остаци 24 жртве још увек нису пронађени. Најмлађа жртва Немања Божанић из Отеруше имао је 16 година. Годину дана старији Цветко Николић имао је 17 година. Он је у смрт одведен 18. јула 1998. године са оцем Рајком и више десетина комшија из Ретимља.

Тог дана зликовци су киднаповали и 14 Костића. Најмлађи међу њима, Небојша Костић имао је  17 година.

Од 14 киднапованих Костића осморица су били неожењени младићи. На пут без повратка, нељуди су одвели оба сина Стајка (Николе) Костића, Миодрага и Светислава. Светислав није био ожењен, иза Миодрага је остало двоје деце – петогодишњи Вељко и трогодишња Милена.

Другом сину Николе Костића, Стајковом брату Станоју, киднапован је и убијен једини син Срећко. Није био ожењен. Трећег Николиног сина Анђелка комшије Шиптари су убили на кућном прагу а у смрт на непознатом стратишту одвели његовог сина Живка. Четврти син Николе Костића Младен киднапован је и убијен са својим сином Небојшом, учеником средње школе у Ђаковици. Николином брату од стрица Божидару терористи су киднаповали и убили обојицу синова,  Тодора и Лазара. Млађи Лазар је имао 26 година и није био ожењен а иза старијег Тодора остала је кћеркица Анђела. У време злочина имала је 11 месеци. Димитрије Костић је у смрт одведен са својим синовима Вјекославом и Мирољубом.

Тог страшног дана, кад су звери у људском облику затирале Србе у Ретимљу, Димитријевом брату од стрица Драгољубу киднаповани су синови Сашко и Југослав. Међу несрећницима којима је делегација из Велике Плане одала почаст су и четворица Божанића из Отеруше: Божидар, његов син Новица, Божидарев брат од стрица Младен и његов шеснаестогодишњи син Немања, ученик другог разреда Техничке школе у Ђаковици.

Међу жртвама јулског погрома су и два брата Бурџића, Спасан и Миодраг. Заједно са мушкарцима, злочинци су киднаповали и жене и децу али су њих касније пустили. Уз један услов: да не смеју да се врате својим кућама, у своје село, већ да напусте Косово и Метохију. За убиство скоро стотину Срба из ораховачког краја нико није одговарао. Зато што су жртве биле Срби и православци. Више пута споменик у Великој Хочи је скрнављен.

Делегација из Велике Плане је уочи Видовдана крај спомен обележја затекла Станимира Вечевића, како залива цвеће које је ту посађено. Њему су терористи 1999. године убили сина Дејана, који је имао 23 године.

У току посете Косову и Метохији Плањани су Манастиру светих Архангела, манастиру Зочиште и Цркви светог Стефана у Великој Хочи уручили скромну помоћ у храни, дар компаније „ДИС“ из Крњева.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.