Evo zašto je bitka na Gučevu prepuštena zaboravu
Jedno od glavnih „mesta“ u savremenoj pop kulturi je i formiranje utisaka o istoriji na osnovu filmova snimljenih o određenim događajima i kasnije sagledavanje isključivo kroz tu prizmu. Glavni primeri kod nas su partizanski filmovi iz 1970tih godina koji se i danas povremeno prikazuju da „osveže“ naša „znanja“ o krvavom ratu koji se vodio kod nas u toku Drugog svetskog rata.
Međutim, postoji i slučaj koji je takođe snažno oblikovao nesvesno poimanje ratne istorije, mada iz drugog perioda – film „Marš na Drinu“. Ovo kultno delo iz 1960tih godina, zajedno sa epohalnom istoimenom kompozicijom, obradom segmenta originalne muzike Stanislava Biničkog, u svest Srba zauvek je uklesalo bitku na Ceru kao najveći događaj naše istorije u Prvom svetskom ratu.
Ali, šta kažu podaci, gde prema suvoj statistici zaista stoji bitka na Ceru, ako zanemarimo majora Kursulu, brata Proku i kišu koja pada, one što se boje noža i bombe naročito, što su sve opšte poznata mesta iz filma…? Iako zaista briljantna pobeda, izvojevana umećem srpskog oficirskog kadra i beskrajnom hrabrošću vojnika, kao i najpre odlučnošću komande Stepe Stepanovića, bitka na Ceru je u nekoliko ključnih segmenata tek senka u odnosu na ono što će uslediti svega par nedelja po njenom okončanju. Najpre, trajala je tek 3 dana. Sa finalem koje je bilo oslobođenje Šapca, ukupno 8. Iako podaci nikada nisu zvanično saopšteni, a verovatno ni priređeni, srpska vojska je imala nešto preko 2.000 poginulih, a agresori oko 7.000.
I, najvažnije: iako su izgubili tu bitku Austrougari ne da nisu bili poraženi nego će još veći napad uslediti za svega 14 dana po oslobođenju Šapca. AU snage prelaze Drinu kod Zvornika i sela Brasina, i kreću prema vrhovima dve planine: Jagodnje i Gučeva. Te bitke po brojevima i važnosti imaju neuporedivo veći značaj ali su danas malo prisutne u našoj svesti. Tu je palo više od 20.000 srpskih boraca, trajale su nedeljama i tu je tek slomljena AU „kičma“ koja će skroz pući na Suvoboru u decembru 1914.
Ogorčenim otporom na Gučevu zaista je bila zaustavljena austrougarska ofanziva na Srbiju. Teške 55-dnevne borbe iscrpele su AU napadače u toj meri da nisu mogli da postignu projektovani ratni cilj – brzo presecanje Srbije na pola i njenu kapitulaciju. Da nije bilo Guceva nikad ne bi bilo Suvobora.
Danas se zna da je bitka na Gučevu svesno potisnuta iz javnog narativa iz nekoliko razloga, i to odmah posle 1918. Najpre, jer je reč o srpsko-hrvatskoj bici pošto su na AU strani nosioci bitke bili hrvatski domobrani, a u novoj državi od 1918. to je opterećivalo funkcionisanje i odnose. Isto je vazilo i za Drugu Jugoslaviju od 1945, ovog puta obogaćeno činjenicom o odlikovanju koje je Josip Broz Tito dobio za hrabrost na Gučevu (učestvovao je u noćnim prepadima za hvatanje „živih jezika“, srpskih boraca). I na kraju, zato što je bilo više grešaka srspke komande koje su rezultirale strašnim gubicima, a i izgubljeno je, pa se vodi kao poraz. Zbog svega, bilo je najbolje prepustiti Gučevo zaboravu, rastinju i šumi…
Na fotografijama:
1. Austrougarski strelac za koga se veruje da je Josip Broz Tito na Gučevu
2. Ostaci rovova na Gučevu danas.
