На дашнњи дан Турци спалили мошти Светог Саве

Мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве Турци су спалили на Врачару у Београду на данашњи дан, 10. маја (27. априла по јулијанском калемдару) 1594. године.

Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Теодором, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуне Срба. Овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их.

Тачно место спаљивања тешко је са сигурношћу утврдити. Иако је Храм Светог Саве сазидан на месту за које се сматра да је место спаљивања моштију, тај се догађај вероватно није десио на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на Ташмајдану на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.

Постоје тврдње да Свети Сава заправо није спаљен и да његове мошти почивају у манастиру Ждребаоник

У народу је тада настала песма:

“На Врачару Синан виче: гори, гори, свештениче,
то си од нас заслужио што си рају просветио”.

Међутим, како казују речи Химне Светом Сави:

“Синан-паша ватру пали,
тело Светог Саве спали,
ал не спали славе,
нити спомен Саве.”