Хералдика као чувар државног и националног идентитета
У издању београдске издавачке куће Поредак, управо се појавила нова књига ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, председника Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма, под насловом: “Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности“.
Тема је изразито актуелна, како на српским, тако и на ширим европским просторима, јер хералдички и вексилолошки израз, иако древан по свом настанку, остаје актуелан и важан за очување државног, верског или националног идентитета, али и за успостављање или прекомпоновање истог, а у складу са дражавотворним или политичким аспирацијама одређеног титулара.Аутор речено прати и аргументује, посебно се осврћући на примере Француске и Италије, као земаља – оснивача Европске уније, али и родног места европске хералдике. Истим политиколошко-религиолошким методом, он обрађује и питање усвајања и измена државних символа у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и тзв. Косову.
Сведоци смо колико је та тема свежа и актуелна. Особито у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и незаконитој псевдодржавној творевини на простору наше покрајине Косово и Метохија. Посебно су најновија збивања у Црној Гори речити показатељ актуелности наше теме, јер је однос тамошње власти према питању државних символа искључиво мотивисан настојањем на преобликовању постојећег и формирању неког новог националног и верског идентитета, а у циљу што резолутнијег дистанцирања од сопственог српског порекла и уподбљавања идеолошкој матрици тзв. европских и северноатлантских интеграција.
Управо смо због тога највећи део нашег бављења у овој књизи посветили овим примерима, предходно уводећи читаоце у тему кроз примере Француске и Италије, јер они најбеловидије сведоче да је главни проблем политиклошко-религиолошке природе и да се он одлично манифестује, осветљава и тумачи кроз однос према државним символима. То је, заправо, својеврсни идентитетски хералдичко-вексилолошки лахмус папир, који сведочи о томе какве се геополитичке магистрале трасирају у главама одређених глобалистичких планера, а све у циљу преобликовања оригиналних националних и религијских идентитета, као једне од главних сметњи у процесу уподобљавања идеологији тзв. европских и северноатлантских интеграција.
Дакле, задатак овог рада је, заправо, да баци мало светла на нове државне символе појединих европских земаља и новонасталих држава и псевдодржавних ентитета на тлу српске хералдичке јурисдикције, а у склопу процеса секуларизације и њиховог уподобљавања идеологији тзв. европских интеграција или покушаја формирања нових (псевдо)националних и верских идентитета, са свим последицама које то производи, а нарочито са становишта религиологије и политикологије религије.
Потрага за заједничким именитељем европског идентитета се препознаје као једно од темељних питања од важности за сам опстанак Европске Уније, суочене са сопственом депопулацијом, милитантном секуларизацијом и надолазећом плимом досељеника сасвим другачијег религијског идентитета, који нису спремни да га се одрекну, да се асимилују и да пригрле секуларни европски идентитет, лишен религијске садржине и базиран искључиво на химерема идеолигије људских права и сличних либералних мантри.
Примећују то и тако значајни политички људи, попут Виктора Орбана, али и други државници из крила Вишеградске групе, као и многи значајни политичари из земаља-оснивача Европске уније. Поменимо, нпр, само Марчела Перу, некадашњег председника италијанског Сената или бившег француског председника Валери Жискар д’Естена и др. Због тога тзв. мигрантска криза за пројекат Европске уније представља веће искушење него што је то, нпр, брегзит, латентни сукоб са Русијом, економска доминација Кине или неспоразум са Америком око формирања заједничке европске војске.
Осим тога, у овој књизи се, управо због тога, скреће пажња на чињеницу да је недостатак заједничког идентитетског именитеља (а по нашем разумевању он јесте религијски утемељен), заправо, главни разлог за немогућност формирања било какве конзистентне и општеприхватљиве европске спољне и одбрамбене политике. Разлози за ово јесу превасходно политиколошко-религиолошке природе о чему, већ деценијама, неућутно говори и проф.др Мирољуб Јевтић са Факултета политичких наука, оснивач политикологије религије, као научне дисциплине.
Елем, управо зато смо и рекли да та криза вапи за решавањем и веродостојним одговором на трагу препознавања духовних, културолошких и цивилизацијских вредности Европе, које су, уверени смо, на најлепши начин представљене веродостојним и повесним грбовима и заставама поменутих земаља. Религилогија, политикологија религије и хералдика су, такође, позвани и призвани да пруже свој значајни допринос на пољу расветљавања ових феномена.
Аутор предговора овом делу јесте проф.др Борис С. Стојковски, дугогодишњи сарадник Центра за истраживање православног монархизма и ванредни професор средњовековне историје на Философском факултету Университета у Новом Саду, који, између осталог, вели: ‘
-Вредност оваквих књига је да управо и једном ширем слоју становништва, оним људима који можда и нису посленици друштвено-хуманистичких наука, хералдике, вексилологије, историје, социологије, политикологије и др. пружи један осврт на ову тематику. Свако ко се занима за ову тему, а верујем да их није мало, моћи ће да испрати основне токове покушаја (зло)употребе хералдичких религијских символа у контексту настанка савремених (пара)идентитета.
За визуелни идентитет овог издања био је задужен г-дин Срећко М. Никитовић, који је у ту сврху користио и уметнички рад др Тудора-Радуа Тирона, као једног од највећих савремених румунских и европских хералдичких уметника, који је, баш као и г-дин Никитовић, дугогодишњи вредни сарадник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма.
Важно је нагласити да је ово издање угледало светлост дана благодарећи подршци, доброј вољи и сарадњи: МИР Publishing, Центра за конзервативне студије, L’association Paris-Berlin-Moscou, IT Silver, као и господе: Александра О. Ђурђева из Новог Сада, Марка Д. Костића из Едмонтона, Саше Лекића из Лензбурга и Сребренка Видаковића из Београда.
Књигу “Државна хералдика у служби формирања нових идентитета : државни символи, као елемент религијске и националне самобитности“ је могуће набавити директно од издавача http://poredak.rs/shop/
