Muke 14 direktora tajne službe Srbije

Srbija je dobila novog šefa Bezbednosno-informativne agencije, ali se i dalje postavlja pitanje dokle će biti prvi čovek srpske tajne policije

Piše: Marko Lopušina

Odlukom Vlade Srbije početkom decembra u Beogradu je za vršioca dužnosti direktora Bezbednosno informativne agencije imenovan oficir policije Tomislav Radovanović. Ovaj iskusan policajac godinama je gradio uspešnu karijeru u MUP-u Srbije. Bio je komandant Intervenmtne brigade beogradske policije, prvi čovek srpske Žandarmerije i policijski ataše u Francuskoj.

Od devedesetih do danas, dakle u tri decenije svog rada srpska tajna služba RDB i BIA imale su 14 načelnika i direktora tajne službe.

Radovanović je prošle godine bio načelnik Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i važio je za jednog od najozbiljnijih kandidata za direktora policije. Međutim, Tomislav Radovanović potom prelazi u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). Istakao se kada je otkrio da su u MUP-u postojala paralelna struktura koja je prisluškivala predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Tokom rada kao visoko rangirani policajac Radovanović  je zbog iskazane hrabrosti u rešavanju talačke situacije nagrađen „medaljom za hrabrost – Miloš Obilić“ – drugog stepena, a Sindikat srpske policije dodelio mu je i zlatnu plaketu „Dobar oficir“. Analitičari tvrde da ga je odličan rad u tajnoj policiji Srbije kandidovao za prvog čoveka BIA.

Kada je prethodni direktor srpske tajne službe Aleksandar Vulin podneo ostavku tokom novembra meseca u javnosti su se pojavila medijska nagađanja da će novi šef BIA biti bivši ministar zdravlja Zlatibor Lončar ili Bruno Đuram. jedan od funkcionera BIA. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije je demantovao ova nagađanja i podržao Tomislava Radovanovića.

Sada mediji i analitičari političkih događanja pokušavaju da ospore kvalitete novog v.d. direktora BIA i postavljaju pitanje dokle će Radovanović biti prvi čovek srpske tajne policije?

-On je samo vršilac dužnosti prvog čoveka srpske tajne službe – zameraju pojedini analitičari bezbednosti.

Ovo pitanje nije pravo, jer ne odražava suštinu problema svakog prvog čoveka srpske tajne policije. Kako je načelnik ili direktor službe državne bezbednosti pre svgea politička ličnost, manje ili više aktivan funkcioner partije ili vlasti, nije lako biti odgovoran za bezbednost građana i države, ali i za kontra-obaveštajni rad stranih agentura i špijuna u Srbiji. To pokazuju i neka iskustva iz istorije i sudbine dvanaestorice prethodnika novog direktora BIA.

Srpska tajna policija od svog nastanka do danas prošla je težak put. Osnovana je 1899. godine kada je u Ministarstvu unutrašnjog dela formirano Odeljenje za poverljive policijske poslove, sa zadatkom „da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti“.Za prvog načelnika imenovan je Jovan S. Milovanović, čiji je delokrug rada obuhvatao obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji i drugo.

Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno Kraljevine Jugoslavije i potom 1943. komunističke Jugoslavije srpska tajna služba se utopila u jugoslovensku Službu državne bezbednosti. Razbijanjem SFRJ i stvaranjem srpskih država SRJ, Državne zajednice Srbije i Crne Gore i same Srbije, srpska tajna policija se modifikolava u modernu službu državne bezbednosti.

Ona je početkom devedesetih nosila službeni naziv Resor državne bezbednosti Srbije, a od 2002. godine postaje Bezbednosno-informativna agencija. Od devedesetih do danas, RDB i BIA imale su 14 načelnika i direktora tajne službe.

Naime, posle Dragana Mitrovića, školovanog inspektora i šefa srpske tajne policije u sklopu Jugoslavije, na čelo srpske tajne službe 31. oktobra 1990. godine dolazi Zoran Janaćković. Nije bio policajac, ni javni, ni tajni, već politički kadar sa juga Srbije, koji se nije najbolje snađao u svojoj novoj ulozi. Smenjen je posla godinu dana rada i imenovan za ambasadora u Makedoniji.

Nasledio ga je na Jovica Stanišić, nekada zamenik načelnika tajne policije Dragana Mitrovića, specijalista za CIA, koji je reformisao službu i od njeg stvorio srpski Resor državne bezbednosti. Stanišić je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik RDB do 26. oktobra 1998. godine. U burnim vremenima devedesetih Jovica Stanišić se iskazao kao borac za nezavisnost Srbije, zaštitinik predsednika Slobodana Miloševića, na koga je pokušan atentat, čuvar Radovana Karadžića, predsednika Republike Srpske, protivnik stranim agresorima na srpski narod širom balkanskog prostora. Zbog toga ga je Haški tribunal osudio na 15 godina zatvora.

Radomir Marković, komandant policije na beogradskom aerodromu, visoki oficir MUP-a nasledio je Jovicu Stanišića i bio je četvrti načelnik tajne službe Srbije sve do 25. januara 2001. godine. U vreme NATO bombardovanja brinuo je o bezbednosti zemlje. Potom je po uticajem JUL-a vido stranačku bitku za vlast, u kojoj su stradali Ivan Stambolić, bivši predsednik Srbije, članovi SPO na Ibarskoj magistrali i urednik Slavko Ćuruvije. Uhapšen je i pored ovih zločina osumnjičen za organizaciju ilegalnog poslovanja države i uglednih ljudi sa gorivom, cigaretama i devizama. Osuđen je i nalazi se i danas u zatvoru.

Pobednička strana na izborima 5. oktobra 2000. godine DOS za šefa RDB imenuje Gorana Petrovića, svog stručnjaka za CIA i operativca na kontraobaveštajnim poslovima prema Zapadu. Nije uspeo d a spreči pobunu policijske Jedinice za specijalne namene, njene napade na stranke i njihove vođe, kao ni da istraži najmonstruoznije zločine JSO i Zemunskog kriminalnog klana. Smenjen je sredinom nvoembra 2001. godine.

Peti načelnik RDB postao je iskusni analitičar tajne službe i šahista Andreja Savić. Bio je prvi čovek srpske državne bezbednosti kratko, do 23. januara 2003. jer nije uspeo da se izbori sa državnom mafijom koju su činili JSO i Zemunski klan. Ni novi srpski premijer Zoran Đinđiž nije bio zadovljan Savićevim radom.

Operativac Miša Milićević postao je sedmi načelnik reformisane tajne policije BIA. Izborio se sa srpskom mafijom u oparacija “Sablja” tokom 2003. godine kada je uhapšeno oko 12.000 delinkvenata i sumnjivaca. Otpustio je iz javne i tajne policiej Srbije oko hiljadu kadrova JSO i Zemunskog klana.

Politička partija u suponu Demokratska stranka Srbije smenjuje Mišu Miliševića 5. marta 2004. godine i na čelo BIA dovodi Rada Bulatovića. Ovaj karijerni diplomata bio je konzul u Rimu, Istanbulu, potom ambasador u Ukrajini, Gruziji i Pokretu nesvsrtanih. Kao kadar DSS-a vodio je političku bitnu protiv DS-a i DOS-a, kao i njihovog potpredsednika Momčila Perišića. Radio je na skrivanju haških optuženika Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Uspeo je da svalada srpsku mafiju unutar države, da razotkrije ubice premijera Zorana Đinđića.

Rade Bulatović je pune četiri godine, do 17. jula 2008. godine vodio BIA, kada je podneo ostavku posle formiranja vlade Mirka Cvetkovića u ime DOS-a i DS-a. Deveti šef srpske tajne službe Saša Vukadinović na čelo BIA dolazi sa mesta načelnika Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde. Nije nikada radio u RDB ili BIA. Shodno unutrašnjoj i spoljnoj politici nove Vlade Srbije ovaj načelnik BIA hapsi i isporučuje Haškom tribunalu predsednika Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića. Organizovao je akciju „Balkanski ratnik“ u kojoj je razotkrivena narko-grupa Darka Šarića i akciju suzbijanje Jotkine bande u Kruševcu.

Kada SNS i Aleksandar Vučić preuzimaju upravljanej državom, na čelo BIA dolazi 2. avgusta 2012. malo poznati pravnik Nebojša Rodić. Pre toga bio je generalni sekretar Tomislava Nikolića, predsednika Srbije ministar odbrane Srbije. Pokazao se kao dobar organizator rada BIA i protivnik tajnih prisluškivanja Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Vido je diplomatsku i agenturnu saradnju BIA sa evropskim službama, zbog čega je bio pohvaljen od EU. Rodić je septembra 2014. imenovan je za ambasadora u Azerbejdžanu, u junu 2018. za ambasadora u Austriji, a sada je ambasador Srbije u Crnoj Gori.

Kako nije bilo dobrih kandidata za novog prvog čoveka tajne policije na izbor Aleksandara Đorđevića čekalo se do 25. oktobra 2013.  Ovaj pravnik i advokat,  je kao vamstranačka ličnost  i jedanaesti kadar vodio Bezbednosno-informativnu  agenciju Srbije u svojstvu  direktora četiri godine.  Njegovi bliski saradnici bili su Dragan Marković Markoni i Jovan Drobnjaković, koji su bili aktivni u kontra-špijunskim poslovima i borbi protiv terorizma.

Poštujući princip poverenja i lojalnosti SNS 29. maja 2017.  godine na mesti direktora BIA postavlja bivšeg gradonačelnika Kruševca i bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića. Kao stranački funkcioner Gašić štiti državu i vodeću stranku od političkih napada, narušavanja bezbednosti.  Otkriva krivce za rušenje potpornih zidova na južnoj putnoj magistrali i otkriva plantažu marihuane. Bori se protiv negativnih posledica pandemije korona po srpsko društvo. Zbog dobrih rezultata rada unapređen je do 26. oktobra 2022, u ministra policije.

Umesto Gašića u BIA 1. decembra 2022. dolazi njegov drug Aleksandar Vulin, bivši julovac, levičar, socijalista. Bio je direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predsednik Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova Vlade Srbije i 2017. godine ministar odbrane.

SAD su Vulina stavile na svoju “crnu listu” u jeden 2023. godine. Podneo je ostavku, pa je mesto direktora srpske tasjne službe, jedno kratko vreme bilo upražnjeno. Imenovanje Tomislava Radovanovića za vršioca dužnosti direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA), sa ovakvim njegovim statusom pokazuje da li Radovanović nije definitvno kadrovsko rešenje u ovom trenutku, pa će biti zamenjen ili će ostati stameni šef srpske tajne policije.

Naslovna fotografija: Tomislav Radovanović, vršilac dužnosti direktora Bezbednosno informativne agencije