Kako su Danska, Švedska i Holandija pobedile koronu?
Danska, Švedska i Holandija ukidaju praktično sve mere u borbi protiv pandemije. U ove tri zemlje su stope vakcinacije relativno visoke, ali je visoko i poverenje u vlast. Nada je da će slobode dovesti do još više cepljenja.
U nekim zemljama Evrope „povratak na staro“, to jest slobodni život kao pre pandemije, više nije samo san. Vakcinisani građani u Holandiji će od subote (25. septembar) moći da plešu u krcatim noćnim klubovima bez obaveze da drže distancu. Umesto mera, moraće da pokažu kovid-propusnicu.
Danska je prošle sedmice ukinula sve restrikcije, i tako postala prva država EU koja se vratila u „normalnost“. Za odlazak na koncert ili u teretanu tamo nisu potrebni ni maska ni dokaz o vakcinaciji. Krajem avgusta je ministar zdravlja rekao da se kovd više ne smatra „društveno kritičnom bolešću“. Tim dvema zemljama pridružuje se i Švedska koja je ionako tokom pandemije imala najblaže mere. Krajem septembra ukidaju se ograničenja javnih i privatnih okupljanja, kao i preporuka da se radi od kuće. No, oni koji putuju u ove tri zemlje i dalje moraju da se testiraju i idu u karantin, ako nisu vakcinisani.
Prema oksfordskoj datoteci Our World in Data, u Danskoj je sa dve doze vakcinisano tri četvrtine ukupne populacije. Od većih država EU, ispred njih su samo Portugalija i Španija. U Holandiji i Švedskoj je cepljeno oko 63 odsto svih stanovnika. Poređenja radi, stopa vakcinacije u Srbiji je tek oko 42 odsto.
„Među najranjivijim pacijentima i građanima, vakcinisano je više nego devet od deset njih“, kaže Alan Randrup Tomsen, virusolog na Univerzitetu u Kopenhagenu.
U Holandiji, ministar zdravlja Hugo de Jong veruje da će vraćanje pređašnjih sloboda – uz uslov vakcinacije – motivisati mnogo više ljudi da se vakcinišu. Nešto slično je u Nemačkoj tražio predsednik udruženja lekara opšte prakse Andreas Gasen. On je pozvao vlasti da proglase 30. oktobar za „Dan slobode“, kada će se ukinuti sve mere.
„Kladim se da ćemo onda krajem oktobra preći stopu vakcinacija od 70 odsto jer će mnogi ljudi pohitati da prihvate tu ponudu (ukidanje mera, prim. red.)“, rekao je Gasen.
Njegove reči nisu baš naišle na oduševljenje. Podaci Evropskog centra za kontrolu zaraznih bolesti pokazuju da delta varijanta virusa hara posebno u zemljama gde je stopa vakcinacije niska, ali ne samo tamo. U Austriji i Norveškoj broj zaraza raste, uprkos sličnim stopama vakcinacije kao u zemljama koje sada ukidaju mere.
Danska je još krajem maja predstavila svoj kovid-pasoš u formi aplikacije ili štampanog QR koda. Drugde su takvi planovi vlasti vodili masovnim protestima, poput Francuske, Italije i Grčke. Stručnjaci nalaze da u Švedskoj, Danskoj i Holandiji postoji ogroman nivo poverenja u vlasti, te da to čini razliku. „Imali smo veliki program testiranja koji nam je omogućio da pratimo stanje veoma lokalno, pa smo imali lokalne lokdaune koji su bili vrlo efikasni“, kaže nam Kamila Holten Moler, epidemiološkinja Državnog instituta za serume u Kopenhagenu.
„To smo mogli naprosto jer Danci istorijski imaju veliko poverenje u zdravstvene vlasti i programe vakcinacije.“
Ove zemlje sada motre na broj hospitalizacija, a ne na broj novih zaraza. Jer, vakcinisani ljudi, kada se zaraze, najčešće prođu sa laganim simptomima ili bez simptoma. Ipak, ukidanje svih mera je potez na koji se većina država Evrope i dalje ne usuđuje. Da li se tako zanemaruje rizik i možda ide ka novom lokdaunu? Na to nam Holten Moler kaže:
„Ne verujem da će Danska ponovo uvoditi nacionalni lokdaun.“