Мошти Свете Петке украо Сулејман Величанствени
Данас православни верници славе Свету Петку, један од највећих црквених празника. Њене мошти из Београда однео Сулејман Величанствени. Култ светитељке од тада је присутан у нашем народу, негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Турски владар, познат по окрутности према спрском народу, је после освајања Београда 1521. године однео мошти на свој двор, где су остале до његове смрти. Касније су мошти пребачене у румунски град Јаши, а данас се у Београду налазе два прста десне руке ове светитељке.
Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор Свете Петке у калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале. Та чудотворна и лековита вода ове светитељке, лечи све болеснике. Традиционално место ходочашћа на дан Свете Петке и ове године је била црква Ружица на Калемегданској тврђави. Грађани су за ову прилику и ове године пристигли из свих крајева Србије.
Ево шта је о чудотворној светитељки записао инж. Стојан М. Оморац, појац:
„О Светој Параскеви или Петки из Епивата у Светачнику пише: Пореклом Српкиња. Рођена у Епивату, граду између Силимврије и Цариграда. После смрти родитеља, замонашила се и отишла у Јорданску долину, у којој се подвизавала до своје старости. Сходно посебном виђењу, вратила се у Епиват, где је проживела још две године у непрестаној молитви и посту, служећи при цркви Светих Апостола. Упокојила се на молитви у првој половини 11. века. Мошти њене чудотворне преношене су, током времена, у Цариград, Трново, па опет у Цариград, и у Београд. Сада се налазе у Румунији у граду Јаши.“
Пошто време престављења Свете Петке није познато, празнује се дан Преноса њених моштију у Јаши – 27/14. октобар. Њено Свето тело је, по обретењу, пренето најпре у цркву Светих Апостолâ у родом месту. Касније су византијски цареви предали њене Мошти Бугарима. Пошто су биле у Трнову (1238) у Бугарској, отуда је придодато име Светитељки Параскеви – Трновска, али не треба да се поистовећује са Преподобномученицом Параскевом Римском, чији је спомен 26. јула (8. августа). У питању су две Светитељке различитог порекла и места подвига, и из различитих времена. Грешка у календару, која је дуго времена уносила забуну код верника, је исправљена. У иконографији има много различитих приказа Свете Петке, док се Преподобномученица Параскева Римска представља увек са сасудом у коме су изображене очи њеног мучитеља коме је повратила вид.
Након Трнова, Свете мошти се преносе у Видин, а потом у Влашку. Српска кнегиња Милица их је измолила 1393. године од турског султана Бајазида Првог, који је освојио Влашку, и тако доспевају код Срба и бораве у Београду од 1396. до 1521. године.
Турски султан Сулејман Други заузима 1521. године Београдску тврђаву и пресељава велики број Срба, а са њима и Мошти Свете Петке, из Београда у Цариград. Како су Мошти Свете Петке доспеле поново у Цариград, записао је и Мишел Бодје (1598-1645):
„С њим је Сулејман однео и неколико Светачких Моштију, штованих у Београду, икону Пресвете Богородице Београдске и један кивот у коме је била рука Свете Варваре. У местима кроз које је пролазио он је дозвољавао хришћанима да им приђу и да им се поклоне, прикупљајући новац од оних који су прилагали. Стигавши у Цариград, затражио је од грчког Патријарха да му да дванаест хиљада дуката за ове реликвије, ако не жели да их баци у море. Патријарху његово сиромаштво није дозволило да ту своту, за њега веома знатну, одмах исплати, па је затражио времена да је прикупи. Нешто после тога, он доиста откупи реликвије. Дао је новац да се не би учинило светогрђе и да би показао Турцима како се Хришћани брину за оно што поштују.“
Васељенска патријаршија откупљује Мошти Свете Петке, али због дугова према отоманској Порти, економију поверавају молдавском владару Василеу Лупуу, тако да их маја 1641. године актом Светог синода о благодарности за указану помоћ у исплаћивању дуга Патријаршије Турцима, дају њему ради „освећења његове земље“. За пренос Светих моштију из Цариграда у главни град Молдавије – Јаши, где и данас почивају и чудотворê, није била довољна саборска и одлука цариградског патријарха Партенија Првог, већ и дозвола султана Мурата Четвртог и дарови на име преноса, које је примио султан Ибрахим Први.
Као што смо падом Смедерева 1459. године били, по допуштењу Божијем, лишени Моштију Светог Апостола и Јеванђелисте Луке, тако смо падом Београда 1521. године до данас лишени духовне утехе и чудесних телесних исцељења која се пројављују преко моштију Свете Петке.
Насловна фотографија: Црква Ружица на Каламегдану (Фото: Милена Ђорђевић)
