Молитве из Аустралије за очување Косова и Меохије
Владика аустралијско-новозеландски Силуан позвао је све свештенство, монаштво и сав благочестиви српски народ Митрополије Аустралијско-новозеландске да се током васкршњег поста помоле за очување Косова и Метохије. Саопштење Митрополије АНЗ и митрополита Силуана преносимо у целини:
„Следећи позив нашег Свјатјејшег Патријарха Српског Г.Г. Порфирија да се дубински из све душе молимо за очување нашег народа, наших Светиња и најсветије нам земље српске – Косовско-Метохијске, позивамо све свештенство, монаштво и сав благочестиви нам народ поверени Светосавске Митрополије АНЗ, све оне који су у могућности, да узмемо на себе током Свете Четрдесетнице, правило свакодневног читања једне или више катизми из Псалтира за очување Косова и Метохије. У Светом Православљу, молитва је основа за сваку нашу борбу, али усрдна молитва која се уздиже до самог Престола Божијег. Нема истинске борбе, а ни могућности победе, без духовне борбе, јер све физичко, свака видљива појава попут криза и изазова, има своју духовну основу и позадину. Тражити очување Косова и Метохије без молитве, и то усрдне, без покајања, без уласка у духовну клијет и арену срца, јесте само празан ход, празнословље. Све у Православљу бива богочовечански, по речима Преподобног Јустина Ћелијског.
Да би Србија одбранила не само питање територијалног интегритета, него њен најсветији Олтар, потребно је да га најпре духовно упозна и препозна као срце без којег њено тело, дакле, Србија и српски народ, не може да живи.
Распето Косово, обагрено крвљу наших светих мученика, оквашено сузама наших светих молитвеника и подвижника, окићено светињама као најскупоценијим бисерима …није само једна територија, већ наш Јерусалим, место најприснијег емпиријског сусрета нашега народа са Живим Богом, са најсудбоноснијим опредељењем- коме се приволети царству? Да ли ономе царству и животном правцу који данас јесте, а сутра се у пећ баца? Или,пак, оном које у себи сабира све вечне вредности, дакле, православно-хришћанске, све духовне и културно-цивилизацијске тековине, за оно што је увек и до века!
Због тога Косово и Метохија је наш највећи духовни испит. Испит зрелости! Да ли смо сазрели као народ, покајањем и молитвом, за повратак Светосавском и Светолазаревском путу? Или смо свој поглед окренули као некада непослушни Израиљ према духовном Мисиру? Према ласкама и обећањима савремених фараона, који желе да опрелесте Српски народ, нудећи му утопију лажнога обећања да тело може да живи без срца, да Србија може да настави да постоји без Косова и Метохије!
Имајући у виду потресну чињеницу да се постепено у дијаспори губи код најмлађих нараштаја значај, као и елементарни историјски па чак и географски појмови који се тичу Косова и Метохије, уједно са позивом на молитву, позивамо све наше родитеље, наше деке и баке, да се потруде да наша деца у дијаспори не забораве, а можда још прецизније, да се упознају са Косовским Заветом, са његовим свеспасоносним опредељењем и усмерењем, као и са најосновнијим историјским, духовним и културним цртама ове најсветије српске баштине нашег идентитета и етоса. Да знају о томе да је Косовско опредељење – Јеванђелско опредељење!
Уједно, желимо да подсетимо, а тиме охрабримо оне који су добили поверење народа српског да се боре у духу Светолазаревском, у духу Обилићевом, у духу наших Светих предака за очување ове најсветије земље српске. Да ни по какву цену, па и ону највећу, не дозволе да се било којим актом или споразумом преда или отуђи оно што је неотуђиво.
Треба да се увек има у виду да оно што чинимо данас, ће имати свој одјек у вечности.
Ако те заборавим Косово, Јерусалиме мој, нека ме заборави десница моја“!
С Божијим благословом,
+Силуан
