Srbin od Kambodže pravi turističku Meku

Kada sam pre par meseci izložio svoju ideju investitorima (jednom Švajcarcu i jednom Nemcu) i želji da ‘udjemo’ u turistički sektor Kambodže i Vijetnama, prvo su me pogledali začudjeno, da bi se nakon par minuta konusltacija, vratili za pregovarački sto i izgovorili u glas: „Znaš šta, Zorane, ideja je dovoljno luda da bi mogla i da uspe. Prihvatamo!“. Tako je počelo, započinje svoju ispovest za portal Tamo daleko, naš kolega novinar, avanturista i savetnik brojnih firmi Zoran R.Vitorović.

Опис није доступан.U to vreme, Kambdža se poput mnogih država sveta borila sa pandemijom korona virusa. Čitavi regioni, provincije i gradovi su bili zatvoreni, neki slabije, neki jače. I baš tada, pojavljuje se Zoran sa projektom „Pomoć za revitalizacija turizma…“

-Nakon što sam dobio saglasnost investitora, Nemac je postavio jedan uslov, da bi nastavio da radi sa nama na projektu rekao je: „Prvo da vidim neke rezultate pa ću i ja uložiti novac“. Za mene i Švajcarca bio je to kao hladan tuš. No, mi smo odlučni bili da započeto i odradimo.
Krenuli smo u projekat sa manje od 10.000 švajcarskih franaka. Taj novac poslužio je da se reguliše sve ono neophodno da bi se uopšte moglo ući u Kraljevinu Kambodžu. A uslovi su bili: da imate ‘ulaznu’ biznis vizu, da ste vakcinisani protiv kovida-19, da imate uplaćeno zdravstveno osiguranje (lokalno Kambodžansko) u vrednosti od 50.000 američkih dolara, da po dolasku u Kambodžu „odsedite“ u obaveznom dvonedeljnom karantinu (a pre toga deponujete 2.000 američkih dolara kao neku vrstu karantinskog depozita – na samoj granici, pri ulasku u državu), da imate uredan PCR test (normalno negativan) i da platite po ulasku u državu prvi, a 15 dana
karantina drugi PCR test – objašnjava Zoran kako se upustio u ovu avanturu.

-I sve sam to ja, Bogu hvala, uspešno odradio. Na žalost, zbog loših informacija jedne savetnice koja već 20 godina živi u Kambodži a poreklom je sa Šri Lanke, umalo se dogodilo da ceo projekat stane. Naime, 29. septembra dama me izveštava „da je sve ok, i da mogu sutradan taksijem da krenem iz glavnog grada Pnom Pena ka odredištu, gradu Siem Riepu, a da za slučaj da me kontrole zaustave na granici provincije Siem Riep, pokažem njeno pozivno pismo, i prolazim, bez problema.

-Na moju veliku sreću – priča dalje u dahu Zoran – moj prijatelj, koji je inače u ličnom obezbedjenju premijera Kambodže, posavetovao me je da „za svaki slučaj ostanem još jedan dan u Pnom Penu“ obzirom da je provincija Siem Riep u totalnom lokdaunu. Poslušao sam ga. On je sutradan organizovao prevoz od Pnom Pena, uz opasku „idem i ja sa tobom, za svaki slušaj, bilo šta da zatreba“. I tako smo se konačno uputili „u pravi deo“ avanture zvane „Projekat pomoći obnovi turizma Kambodže u postkovid vremenu“.

 

Опис није доступан.Dok pričamo, Zoran počinje da se smeje, nastavljajući svoju priču.

-Vidi, da mi je neko rekao da ću sada biti u jednoj tropskoj državi, divnih ljudi, a tako neobičnog jezika i pisma, veruj da bi pre pomislio da ću dobiti Pulicera za „skrabanja“ nego što ću biti ovde. Ali, kažu Kmeri „Karma je čudo, i ništa se ne dešava slučajno“. Počinjem da verujem u to.

-Znači, tog 30. septembraa stižemo, konačno u grad Siem Riep, koji je turistički centar Kraljevine Kamodže – grad koji se nalazi neposredno uz osmo svetsko čudo Kompleks Angkor Thom, a najpoznatiji hram u kompleksu je Ankgor Vat. Ceo komplakes se prostire na prko 200 hekatara. I tada je usledio naredni šok! Ulice razrovane (strane invesicije, rekoše mi posle, obnavlja se svih 48 saobraćajnica grada), kiša pljusti (počeo period Monsuna), grad tog dana, svega par sati po našem ulasku, konačno otvoren. Privremeno je ukinut lokdaun, a ljudi su  polako počeli da mile ulicama. Mi stižemo pred hotel, koji sam rezevisao dva dana ranije. Čeka nas novi šok – katanac! Sve zatvoreno ?! Sta sada – počnjem da psujem!

-Moj prijatelj kaže „Ne brini se, ovo je moj grad, rešićemo sve!“. I tako je bilo. Uspeli smo telefonski da dobijemo vlasnika hotela, čovek izašao, oduševio se – eto mu prvih gostiju posle godinu i po dana!

Phnom Bakheng poznato mjesto za zalazak sunca u blizini angkor wat at siem reap, kambodža

Nakon nekoliko dana prilagodjavanja novom ambijentu, besan konačno shvatam da od naše „asistentkinje“ možemo da „dignemo ruke“. Sve što je bilo planirano mesecima, sve što je bilo dogovarano – gospodja nije odradila. Stigao jesam, objekte za zakup nemamo, a vreme prolazi. Od početne sume primećujem da mi je ostalo svega par hiljada švajcarskih franaka. Donosim odluku da idem za Vijetnam (ali, to će biti malo teže jer je država trenutno zatvorena za dolazak naših drzavljana) i počinjmem da vodim konsultacije da se ceo projekat prenesee na Jermeniju, Grčku i Etiopiju.

Опис није доступан.-Nakon nekoliko neprospavanih noći, stvari se ubrzavaju. Odjednom sve počinje da dolazi na svoje mesto. Projekat polako dobija obrise i mi pokrećemo Resort S u okviru postojećeg hotela. Uslovi idealni, pozicija objekta na svega dva minuta od centra grada. Nakon toga, krećemo sa pregovorima da za hotel i Resort S uzmemo u zakup i jedan manji objekat na prelepoj obali (Kambodža ima obalu od 450 km sa peskovitim plažama i predivnim rastinjem koje je okružuje).

-Istovremeno uspevamo da odradimo humnitarnu akciju, vlasnici hotela i ja (u ime Rotary Kluba Beograd Stari Grad) i podelimo u jednom zabačenom selu siromašnim porodicama (i porodicama žrtava nagaznih mina) odeću i obuću. Nakon toga vlasnik hotela Chhay Long Angkor prihvata moju ponudu da se članovima Rotari klubaa (i Rotari Distrikta Srbija i Crna Gora) dodeli 40 odsto popusta na sve usluge hotela.
Time hotel postaje zvanično partner Rotari kluba Beograd Stari Grad, Srbija. Sve ovo, završava se desetak dana po mom dolasku i Siem Riep.

-Istovremeno se javlja Nemac investitor i kaže da se dogovorio sa Švajcarcem i da je započeta procedura registracije konsultantske firme za 4 države Jugoistoka Azije – Indokine. Sediste firme će biti u Singapuru, a dva ruska univerziteta i jedan američki su već dali saglasnost da preko naše buduće konsultanstke firme otvore u ovim državama svoje ispostave, sa ciljem pomoći u obrazovanju turizmologa Kambodže, Laosa i Vijetnama.

Projekat počinje da „živi“ a zainteresovanost poslovnih ljudi (svaki dan se javi najmanje 7) iz dana u dan je sve veća. Trenutno se završava registracija druge konusltantske firme u Kambodži sa ciljem razvoja autsorsing programa za Evropu.

Zoran nastavlja svoju priču sa vidim osmehom zadovoljstva na licu i dodaje da mu je jedan stariji gospodin (82 god, prof u penziji, Kmer) rekao „Dečko karma, ili sudbina je čudo. Vidite, davne 1979. prvi čovek koji je izvestio svet o zločinima crvenih kmera bio je vaš dalji rodjak Nikola Vitorović. Sada kada je ovakva užasna kriza pogodila sve države, pa i našu domovinu, Vi se pojavljuejte sa ciljem da nam pomognete. Verujte mi, slučajnosti nema“.

-Deda reče a ja ostadoh bez teksta – kaže na kraju svoje ispovesti Zoran Vitorović.

Letovi između Beograda i Pnom Pena

Опис није доступан.

Kambodža je poznata kao država gde su se od pamtiveka proizvodili najkvalitetniji papir i svila. Tako je i danas. Nakon ukidanja Kovid 19 mera, izmedju Beograda i Pnom Pena treba da bude 5 letova sedmično, a za naše gradjane važiće bezvizni režim u trajanju do 30 dana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.