Милош студент генерације у Њу Џерсију

Као и многе наше младе спортисте, у Америку га је одвела љубав према кошарци. Желео је тамо да тренира, али и да настави школовање. Занимало га је да ли и на студијама може да се такмичи са вршњацима из Америке. Испоставило се да може. Београђанин Милош Ђерић проглашен је за студента генерације на Универзитету у Њу Џерзију. Лепе вести Милош је примио у родном граду, у дому својих родитеља.

„Нисам знао да ћу бити студент генерације, до момента кад су ми то јавили, знао сам да ми је просек оцена висок и да сам у разматрању…знао сам да постоји шанса, али да ћу баш бити Број 1 нисам знао док ми нису јавили“, искрен је Милош.

Био је вуковац у основној школи, а затим и ђак генерације на природно-математичком смеру у Трећој београдској гимназији. Осим у школи, истицао се и у спорту. Као одличан ученик и добар спортиста, добио је прилику да четврту годину средње школе заврши у Лос Анђелесу.

„Иамо сам проблема да се у почетку снађем, и што се тиче језика и система…био сам одушевљен изгледом свега тога, али било је адаптационих проблема у почетку, као и код сваког ко напусти земљу“, прича Милош о својим првим месецима у Америци.

Школско градиво је релативно лако савладао, али на терену, је већ морао да се потруди. Имао је само годину да се докаже и наметне скаутима.

„Одиграо сам сасвим солидно сезону у средњој школи, бележио сам око 12 поена и 7,8 скокова и проглашени смо за Тим регије“, каже Милош.

Захваљујући добрим резултатима и у школи и у кошарци, Милош је добио две стипендије, и спортску и академску. Остало је још да изабере шта ће студирати.

„Увек сам био природњак у души, волим природне науке, мислим да је хемија јако интересантна, али потребно је да се ради, да се разуме, а учествовао сам и на такмичењима у основној школи готово у сваком разреду и тако се та љубав и веза са хемијом створила“, каже Милош.

Обавезе су се умножавале, бити и студент и спортиста није лако.

„Живот у Америци студента спортисте је заиста напоран, немате одушка готово никад. Тренинзи су, од августа до новембра,у 6х и око 14 сати, између су предавања и лабораторијске вежбе које сам требао да урадим, обично од 16 до 18 сати, а после учење или неке друге обавезе“, објашњава Милош.

Дечачке снове да једном заигра у НБА лиги више не сања, већ му је план да упише мастер студије на Универзитету у Хјустону.

Пред марљивим и талентованим Милошем Ђерићем, најбољим студентом на Универзитету у Њу Џерзију, бројне су могућности. Он ће, засигурно, као и до сада, правити мудре изборе и правити запажене резултате. Одлуку где ће наставити да живи и ради још није донео, али, уверен је да ће искористити сваку прилику да стечено знање и искуство размени са научним институцијама у домовини.

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *