Како су Руси спречили латинизацију језика, учите Срби!

Пише: Огњен Војводић

Телеканал Росија од 2012. године емитује серијал документарних емисија Разоткривена историја (Рассекреченая история), урађен према документцији архива Предсједника РФ са које је уклоњена ознака тајности. Уредник серијала је историчар Сергеј Кудрјашов, главни уредник журнала Вјестник архива Президента РФ.

У серијалу су приказани подаци и документа о политичкој историји Совјетског савеза, а у програму Култура филмови о програмским пројектима идеолошког идентитетског инжињеринга културне политике Совјетског Савеза. Најзначајнији филм у области културне политике јесте филм `Латинизација језика`(Латинизация языков) у којем су приказани документи и почетак процеса неоствареног пројека совјетске стратегије реформе руског језика и правописа, као прекидања православног предања писмености. Филм приказује политику совјетског руководства у периоду од 1918. до 1930.године када је израђиван програм латинизације руског алфабета и правописа других народа Совјетског Савеза.

Филм је значајан за српску публику јер приказује методологију и природу реформе ћириличног правописа и наметања латиничног `руског` писма, то јест поступак правописног прозелитизма какав је спровођен реформом српског језика и правописа у аустрославистичком пројекту југословенског језичког програма. Заправо, филм је за Србе значајан ради разоткривања историје реформе српског језика и правописа, која је спроведена под националним псеудонимом и у форми српског филолошког фолклора, а која је била програм увођења српског народа у југословенски језички и државни пројекат.

Филм документовано прикакзује доктрину совјетске реформе ћириличног правописа која је једнака југословенском језичком вавилонском ванвјерском вишенационалном пројекту. У приказаном постпуку реформе руског правописа можемо сагледати да су совјетска и југословенска културна политика сродне не само јер су СССР и Југославија формирани исте 1918. године већ што представљају исти идеолошко-историјски процес. Совјетска и југословенска културна политика, иако идеолошки формално супротстављене, спроводиле су  противправославни правописни програм и историјско-идентитетски инжињеринг креирања новог националног идентитета супротног православном предању словенских народа.

Совјети су револуционарном репресијом спроводили правописни програм који ће „коначно одвојити руске радничке масе од националног и вјерског садржаја предреволуционарног штампаног материјала“, а аустроугарска колонијална културна политика је са српским сарадницима спровела колонизацију српског језика креирањем сурогата српске ћирилице, праксом правописног прозелитизма, као правописа прелаза на еквивалент латничног правописа према којем је креиран ћирилични сурогат. Аустрославистички југоловенски језички програм су спровели српски колонијални кнежеви и краљеви културном самоколонизацијом у програму југословенских језичких интеграција, а који је 1918. установљен Уставом Краљевине Југославије.

Латинизација руског алфабета је разматрана у совјетском руководству 1917. године и Народни комесаријат за образовање је изразио „пожељност увођења латиничних фонтова за све националности које настањују територију Републике, што је логичан корак на путу после усвајања грегоријанског календара и метричког система тежина и мјера“. Године 1918. 5. јануара објављен је декрет Народног комесара за образовање, Анатолија Луначарског, да се све штампане публикације Совјетске Русије штампају новим правописом.

Кључна одлука реформе је била уклањање слова Ѣ (јат, рус. ять), Ѳ (тита, рус. фита), I (и, рус. и десятеричное), као и уклањање тврдог знака на крају ријечи и на крају дјелова сложених ријечи“. Дакле, као што је урађено у аустрославистичкој реформи српског правописа. Од 1928. године у СССР-у је основана комисија за латинизацију руске азбуке, али, 25. јануара 1930. године Политбиро Централног комитета Савезне комунистичке партије бољшевика је наложио Главној управи научних, научно-умјетничких и музејских институција да обустави рад на том програму. Такође, тиме је обустављен програм разградње руског језика креирањем полицентричног вишеименог совјетског језика, доктрином дијељења дијалеката југословенске језичке политике.

Надамо се да ће филм Латинизација језика серијала Разоткривена историја бити путоказ православном народу и културним дјелатницима Србије, Српске и Црне Горе, да започну рад на разоткривању колонијалног периода српске историје као колонизованог културног `националног` наслеђа, а првенствено реформе српског ћириличног правописа који до данас служи практичном правописном прозелитизму преласка на латинични правопис, а чије прграмске принципе прикривају српски протагонисти југословенске језичке политике. 

Процес павописног прозелитизма је југословенском језичком политиком двоазбучности у Србији скоро потпуно спроведен. У Црној Гори је партија на власти спровела потпуну латинизацију језика то јест потпуни прелаз са ћириличног сурогата на латинични еквивалент правописа, за који је доследно принципу полицентричне политике вишеименог југословенског језика креирала и нове латиничне графеме за гласове локалне лингвистике.