Medalja za zasluge vajaru kome se divio i Tito

Podigao je sebi spomenik za života. To su zapravo svi spomenici koje je napravio i u koje je utisnuo svoje ime i snažan pečat srpskom i vajarstvu bivše Jugoslavije. Na njegove spomenike ponosi su Srpska pravoslava crkva, sa dužnim poštovanjem o njemu je pričala Titova komunistička vlast i najveći tadašnji “sin naroda i narodnosti“, uz

SAZNAO IZ ŠTAMPE: Živkovića nisu ni obavestili o klizištu na Tjentištu

naklon obraćaju mi se i današnji vlastodršci i brojni potomci znamenitih ličnosti.

Miodrag Živković, vajar,  za svoj rad juče je povodom Državnog praznika Republike Srbije, odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge. Dan pre toga videli smo ga zabrinutog pored spomenika “Bitka na Sutjesci” na Tjentištu, koji je izvajao i bratskim narodima bivše SAFRJ “predao na upotrebu” 1971. godine. Pored ovog spomen-obeležja, podigntog u čast sećanja na odlučujuću bitku partizana protiv nemačkog okupatora 1943. godine, pokrenulo se velike klizište, koje ozbiljno preti ovom njegovom  remek-delu.

Tim povodom Živković se požalio da je poslednji koji je saznao da je njegovih ruku djelo na Tjentišu ugroženo zbog klizišta.

„Ja sam zadnji koga još nisu upoznali šta se dogodilo. Niko me nije ništa obaveštavao, sve sam saznao preko TV-a i

Spomenik strljanim đacima u Šumaricama u Kragujevcu

štampe“, rekao je pomalo razočarani vajar.
On u svojoj arhivi poseduje projekte za sve spomenike koje je gradio.
„Sve dokumente imam. Ne postoji kamen za koji ne znam gde je stavljen, od ulaza do Platoa brigada“, istakao je Živković.

Da podsetimo, pre nekoliko dana portal “Tamo daleko” pisao je o opasnosti koja se nadvila nad spomen-kompleksom na Tjentištu. Ali, Živković nije samo zabrinut zbog ovog spomenika nego i mnogih drugih iz srpske bliže i dalje istorije, koji su prepušteni zubu vremena, a koje je on izvajao svojom rukom.

Karijera ovog vrsnog umetnika ziatsa je impozantna, a biografija teško da bi stala u jednu knjigu. U Vikipediji je zapisano da je rođen u selu Leskovac 1928. godine. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Beogradu. Godine 1946. upisao je Školu za primenjenu umetnost u Beogradu, gde je 1952. diplomirao na vajarskom odseku. Već 1948. Beleži se njegovo učešće na izložbi „Festival omladine Jugoslavije“ u Beogradu, gde je osvojio prvu nagradu za skulpturu. Živkovićevo prvo delo bila je skulptura „Borac“ iz 1951, koju je napravio u toku pete godine studija. Skulptura je 1959. postavljena u mestu Raška.

Od 1954. do 1957. godine radio je kao nastavnik likovnog obrazovanja u gimnaziji u Mladenovcu i osnovnoj školi „Žikica Jovanović Španac“ u Novom Beogradu. Godine 1968. izbran je za docenta na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu za nastavni program Primenjena plastika. Od 1969. do 1970. godine boravio je u Čileu radi ostvarenja Spomenika Jugoslovenskom useljeniku i Spomenika protesta. Od 1974. do 1977. i od 1991. do 1996. godine bio je dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Spomenik u Beogradu stradalim pilotima 1941.

Održavao je samostalne izložbe u Santijago de Čileu (1970), Punta Arenasu (1971.) i na Bijenalu u Veneciji (1980), te učestvovao na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Godine 1971. odlikovan je Ordenom Republike sa zlatnim vencem, godinu dana kanije  osvojio je nagradu „4. jul“ od SUBNOR-a Jugoslavije, 1993. Nagrađen je za životno delo od Skupštine udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije, a od 2004. Nosilac je „Zlatnog beočuga“ za trajni doprinos kulturi. Počasni je građanin Kragujevca, Punta Arenasa i Gonarsa (Italija).

Spomenik partizanima na Kadinjači

Pokušaćemo da naprojimo neka od najznačajnijih dela Miodraga Živkovića. Pored pomenutog spomnika na Tjentištu napravio je spomenik “Streljanim đacima” u Kragujevcu, Spomenik revolucije u Prištini, sklupturu svetitelju Savi u Prijepolju,  spomenik Vuku Karadžiću u Loznici,  Milovanu Glišiću u Valjevu, spomenik Jugoslovenskom useljeniku Punta Arenasu, spomen-kosturnica poginulih jugoslovenskih i italijanskih partizana, Gonars 1973, spomenik “Kadinjača” kod Užica, “Dragoš sedlo”, “Donje bare”, spomenik Savi Kovačeviću i “Ljubin grob” na Sutjesci, spomenik pilotima u odbrani Beograda 1941. godine, spomenik kralju Nikoli I Petroviću Njegošu u Nikšiću. Pomenimo i spomenike borcima otadžbine i braniocima za slobudu u poslednjem ratu u Brčkom, Bijeljini, Derventi, Modriči, Prijedoru i Mrkonjić Gradu.

Monumentalnim somenicima u bivšoj SFRJ divio se ceo svet, a pravili su ih, izmedju ostalih, Dušan Džamonja, Vojin Bakić, Miodrag Živković, Jordan i Iskra Grabul, projektovali Bogdan Bogdanović i Gradimir Marković. Većina ih je prepuštena zaboravu i zubu vremena, a nekada su bili stecište hiljada i hiljada turista, posebno mladih ljudi.  Odlaze umetnici, menjaju se i vlasti, Miodrag Živković još se ne predaje iako je kročio u desetu deceniju života.

Zdravko Elez

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.