Veliki jubilej velike žene: Vek života Smilje Avramov

Doajen Medjunarodnog javnog prava, najpoznatija srpska pravnica,  žena koja je u pravnoj struci i nauci prisutna skoro sedam decenija, dočekana je večeras burnim aplauzom prepunog amfiteatra Pravnog fakulteta u Beeogradu. Smilja Avramov došla je na svečani skup, organizovan u njenu u čast, a povodom njenog 100. rođendana.

Toplu dobrodošlicu poželeli su joj profesori fakulteta, predstavnici advokatske komore, političari, sadašnji i bivši student prava. Veliki buket cveća za ovu izuzetnu priliku Smilji je poslao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u njegove ime cveće joj je uručio Nikola Selaković.

Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, Sima Avramović, pozdravio je slavljenicu, a onda prisutnima preneo kako je upitao profesorku da li se oseća ovde kao i nekad kada je predavala.

-Odgovorila mi je “još mnogo bolje “ – istakao je Avramović.

On je zahvalio Smilji Avramov za sve ono što je učinila za Pravni fakultet, navodeći da je ona postala znak raspoznavanja tog fakulteta.

-Kada neko kaže novine, prva misao je ‘Politika’, a kada kažu Smilja Avramov svi pomisle Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Profesorka je ostavila dubok trag na desetine generacija, izvela više desetina doktoranata, magistara, stvorila jedan čitav tim mladih istraživača u oblasti međunarodnog prava – rekao je dekan Avramović.

Jubilarnom rođendanu profesorke Avramov prisustvovao je i predsednik Međunarodne slovenske akademije Sergej Baburin, od koga je na poklon dobila džezvu za kuvanje kafe.

O tako dugoj i plodnoj karijeri kakvu iza sebe ima ova žena neverovatne i nepresušne energije, mnogi vrhunski sturčnjaci iz pravne struke mogu samo da sanjaju.

Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila u Sušku (1936). Tokom Drugog svjetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarode odnose.

Smilja Avramovc je doktorat pravnih nauka stekla na Pravnom fakultetu u Beograd, gde je i predavala decenijama. Studirala je i u Beču i Londonu, a usavršavala se na Harvdardu i na Kolumbija univerzitetu. Bila je višegodišnji predsednik Svetskog udruženja za međunarodno pravo. Po pozivu je predavala na vodećim univerzitetima širom Azije, Evrope i Amerike. Godinama je bila predsednik Svetskog udruženja za međunarodno pravo, predsednik Svetske konfederacije za mir i razoružanje, član Izvršnog odbora Udruženja pravnika sveta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih u Vijetamu. Član je Senata Republike Srpske od 1996. Godine i osnivač je Odbora za zaštitu srpskog naroda od Haškog tribunala (1995). Bez namere da ulazimo u političke ocene i procene Smilje Avramov samo ćemo preneti njeno sećanje na Slobodana Miloševića,

bivšeg predsednika Srbije i njen stav o čuvenoj Trilateralnoj komisiji.

U haškom sudu kao svdok branila Miloševića, a jednom prilkom je ispričala kako joj je on bio jedan od omiljnih studenata. Hvalila j njgov šarm, širokogrudost, lepo držanje i oblačenje. Takodje se živo seća i njenog susreta sa tada šakim zatvorenikom u haškoj ćeliji. Bilo je to 2004. godine

Milošević je poželo da mu baš Smilja bude svedok, iako su se ideološki razišli još 1992. godine , ali nije verovao da će doći. Kada se pojavila na vratima haške ćelije nije očima mogao da veruje.

-Milošević je stajao iza pisaćeg stola, okamenjen, kao kakav spomenik, a oči su mu bile staklaste. I to je trajalo nekoliko sekundi ili minutu, jedna totalna blokada. On mene vidi, i ja prekidam to i kažem: ‘Predsedniče, donosim vam tople pozdrave iz Beograda!’ A on pojuri meni u zagrljaj, on me je tako čvrsto zagrlio da je to trajalo… Ja sam tog trenutka osetila da sam ja njegova majka – ispričala je Smilja Avramov.

Ona se nije puno eksponirala u političkom smislu, ali napisala je značajna dela o genocide nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata i često ukazivala na nepravdu koja se čini našem narodu tokom i posle raspada Jugoslavije.

Evo i njenog stava o Trilateralnoj komisiji.

„Između SAD, Vatikana i Nemačke sklopljen je 1976. godine tajni sporazum u 11 tačaka. Jedna od centralnih teza ovog sporazuma bila je ideja o federalizaciji sveta… Jedna od tačaka koja je mene posebno pogodila, kad sam čitala taj sporazum, bila je – totalno uništenje Pravoslavlja. Pravoslavlje mora biti izbačeno iz svetskih komunikacija, kao religija, jer je to jedini homogenizirajući momenat pravoslavnih zemalja koji ima političke dimenzije,  i globalizacija uz pravoslavlje teško da će uspeti. Otuda uništenje pravoslavlja, ali i prodor u pravoslavnu crkvu i bacanje teških para da bi se pridobili pojedini rukovodioci pravoslavlja i da bi se na taj način uništila srž teologije pravoslavne. Jer ono što su konstatovali, a što nama pravoslavcima, koji verujemo u pravoslavlje, što je vrlo značajno, i što je konstatovano na jednom od njihovih sastanaka, – da je jedina teološka misao – pravoslavna, koja se može vezivati sa civilnim shvatanjem društva i sa onim što oni zovu globalizacija, uz onaj minimum socijalnog momenta.“

Analizu ovakvih stavova prepuštamo ekspertima a mi konstatujemo da je Smilja Avramov zaista bila iskren i odlučan borac za zaštitu prava srpskog naroda u njegovoj borbi za pravedno rešenje krize na Balkanu. U polemiku o ovim pitanjima ulazila je sa velikim žarom bacajući u lice protivnicima argumente i činjenice. Vek je proživela i znala je zašto živi, a znajući kakav je borac ne misli još da nas napusti. Srećno, profesorko Avramov!