Ломоносов Србина предложио за „Нобела“

Српски научник, проф. др Марко Тодоровић (72) други пут за три године кандидован је за најважније и најпрестижније светско признање – Нобелову награду, и то из области хемије! Овог признатог стручњака, оба пута је номиновао чувени московски Универзитет Ломонсов!

Први пут 2016. због унапређења Периодног система елемената, а ове године због више од 300 патената из области екологије. Тодоровића је вест о кандидатури затекла на породичном имању у Трбушћу код Шапца, где проводи пензионерске дане правећи ракију и обрађујући башту.

-Две номинације за Нобелову награду чине ме поносним највише због чињенице да су дошле на предлог престижног Универзитета Ломонсов, где сам држао предавања. -Руси су још 2011. године хтели да виде моје верзије унапређења чувеног Мендељејевљиевог Периодног система хемијских елемената, али и бројне патенте из области екологије. Били су толико одушевљени да су ме два пута предложили за Нобелову награду, први пут 2016. године и други пут ове. Од Руске академије наука награђен сам златном медаљом, а на многим универзитетима широм света користе се моје верзије Периодног система. Осим тога, моје патенте примењују многе светске компаније. За једног научника нема веће сатифакције од тога.

Тодоровић истиче да би ако добије Нобелову награду за хемију био први православац коме је то успело. Овај врхунски научник, добитник је више од 400 признања и 30 златних медаља за иновације, већ годинама живи мирно на лепо уређеном имању код Шапца.

-Овде сам направио лабораторију и радим углавном ноћу. Тада су звездана светлост и мисли усаглашене, тада се најбоље ствара. Дању сам као и сваки други спрски домаћин, са супругом жаном радим на имању, окопавамо башту, обрезујем воћњак, гајим овце и обожавам да печем ракију – каже велики научник.

Тодоровић открива да има позиве из целог света да представи своје знање и проналаске, али њему је најлепше у Србији.

-Имао сам понуде од Канаде и Америке до Бразила да предајем и бавим се научним радом, али сма одлучио да останем овде у својој земљи. поред науке и технике, човеку су неопходни вера у Бога и поверење – објашњава Тодоровић.

Тодоровићев сан је да на свом имању изгради Храм науке, где ће долазити млади стручњаци из свих области и унапређивати своја знања.

-То ће бити моја задужбина, моја заоставштина онима који желе да се баве науком. Циљ ми је и да објавим још књига и научних радова и откријем још нешто из своје области. Осећам да још имам пуно тога да урадим и да нисам још све рекао – каже Тодоровић.

Извор: Србија Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.