Коначно превод најважније српске књиге
Пише: Милош Станић
Дошао сам у посед ове књиге пре свега љубазношћу Александра Маричића који ми је дао контакт штампарије и коме се овим путем захваљујем. Успео сам да набавим пар примерака пре званичног пуштања у продају. Нисам хтео ништа да објављујем пре него што прегледам о чему се ради и колико је добар превод.
Имао сам неповерење у превод јер су детаљи врло битни и плашио сам се да се не прикрију неке ствари које је Сава рекао. Поредио сам први део превода који је објавио Миодраг Петровић са овим, као и осетљиве делове који се тичу католика, јевреја и муслимана из другог дела а о којима је писао професор Петровић у својим књигама. Мој закључак је да порука није измењена и да је превод валидан.
Наравно мом срцу је близак рад и превод професора Петровића, али овај превод је добар писан модерним језиком и јасно разумљив свима. Све у свему златан дан у историји нашег издаваштва који ће многим истраживачима омогућити да боље разумеју нашу историју и порекло. Најбољи начин да се обележи 800 година постојања Српске православне цркве. Ево и објаве са сајта СПЦ.
Књига је у кожном повезу, златотиск на корицама, квалитетан папир. На око 450 страна изложен је превод Савине књиге. Цена књиге је 6000 дин. Контакт за набавку књиге је 063/ 603 486 или graficarue@mts.rs књиге неће бити у слободној продаји.
О чему се ради у књизи?
Књига је дубоко објашњење православља пре свега. Ту се налазе грађански закони и црквена правила која су изведена из јеванђељске поруке. Пре свега Сава даје закључке Васељенских и помесних сабора Римског царства, затим ту су Јустинијанови закони, заповест цара Алексеја Комнина, грађански законик Ромејског царства и многи други зборници. Другим речима, ова књига је живи доказ, шта више правни документ, који показује повезаност наше државе са Римским царством (коју погрешно зову Византија).
Књига детаљно излаже породично право од веридбе до развода, кривична дела, расправља детаљно где су заблуде католика, јевреја, муслимана и бабуна који су били нека врста унијата оног времена на Балкану. Изложена су сва правила о организацији цркве, епископија, монаха, понашању верника, како се молити, о посту… Приметићете да су наши обичаји са села потпуно у складу са овим закоником и да се не ради о затуцаности нашег народа, како се то обично приказује, већ напротив о наслеђу из доба Римског царства.
Зашто до сада нисмо могли да читамо ову књигу?
До пре 150 година ово је била најважнија књига наше државе и цркве. За време Немањића Законоправило је практично устав наше државе, а за време османлија најважнија црквена књига за очување православља и идентитета. Када смо добили државу за време Карађорђа и Обреновића први закони су писани по њој. Видимо око седам векова непрекидног континуитета и важности ове књиге.
Међутим од Вукове реформе и појаве грађанског школства народ више није у стању да чита ову књигу. Након доласка Александра Карађорђевића на власт ова књига, као и православна црква се гурају у други план због прављења Југославије. Краљ жели добре односе са Хрватима и Ватиканом. Он није крунисан у цркви рецимо, као његов отац Петар који је крунисан у Жичи, већ се крунише сам у граду.
Убрзо након убиства краља Александра потписује се конкордат који дозвољава Ватикану да подиже католичке цркве на целој територији Југославије и тамо где их никада није било у Србији. Након тога дешава се ”крвава литија” када владике у Београду бивају сурово тучени пендрецима због неслагања са конкордатом. Пошто домаћи жандарми ово нису хтели да раде, доведени су жандарми католици из Хрватске и они су тукли владике и народ.
Након тога долази II светски рат и онда на чело Југославије долази Тито. За време комуниста све српско је разбијено у парампарчад – од индустије, интелектуалаца, до Косова и цркве. Већ сам писао о томе како је жена запослена у Народној Библиотеци у то време држала Мирослављево јеванђеље испод стола као подлогу за ноге. Све што је имало везе са српским царством, црквом и краљем је у најбољем случају игнорисано, али неке ствари су биле забрањиване, а неки људи стрељани или прогоњени.
Може се рећи да је за време Милошевића дошло до буђења академске јавности и да је дошло до позитивних помака у области наше културе и откривања скривених делова српске историје. Међутим, након убиства Ђинђића опет долази до промене политике и поново почиње тамна фаза наше културе јер на места управника Народне Библиотеке и многих других установа долазе озбиљни аутошовинисти који и даље воде политику као у доба Југославије иако та држава више не постоји.
Где смо данас? Данас се на прсте могу избројати људи који су у стању да читају старосрпски језик којим је писао Свети Сава. У школском градиву се Законоправило помиње декларативно без залажења у смисао ове књиге. Подметнута је теза да је то ”црквена књига” што је набољи начин да младима одвратите пажњу.
Највећи стручњак и преводилац Законоправила је професор Миодраг Петровић. Он је докторирао у Атини на тему Законоправила Светог Саве и посветио живот проучавању ове књиге. Нажалост, њега су судским споровима спречили да објави други део превода за сада, а први део је јако тешко набавити.
Зашто би некоме сметало објављивање ове књиге? Пре свега није у интересу групи епископа унутар цркве који се залажу за јединство са католичком црквом (екуменисти), затим није у интересу разних служби из региона да се пробуди свест у Срба, то такође није у интересу ни оних који су потомци титових партизана а налазе се на фунцијама у области културе и медија, затим није у интересу про-западно орјентисаних политичких струја јер Сава има јасне ставове о многим западним ”достигнућима и слободама”. И даље је у току процес кидања цркве на границе бивших република. Погледајте само Црну Гору, Македонију, Косово… а ова књига би код многих људи могла да промени ставове.
Иронија судбине, иако је у Србији успешно блокирано објављивање превода, истина се пробија. Богу хвала што постоји Република Српска. Памет у главу, купујте док не нестане. Тираж је само 1000 примерака.
Извор: Животне приче и монаси Шаолина