Ko su kandidati iz Srbije za Nobelovu nagradu?

Za Nobelovu nagradu iz Srbije su nominovani prof. dr Mihajlo P. Vukas, prof. Marko Todorović i Veljko Milković, ali šanse da ovi naši umni ljudi dobiju prstižnu nagradu, nisu velike, zato što su, predlagači Rusi

Piše: Dr Marko Lopušina

Ruska akademija prirodnih nauka kandiduje ovih dana za nominaciju za Nobelovu nagradu za književnost gospodina prof. dr. Mihaila Petra Vukasa, akademika i književnika iz Getebroga i iz Beograda, jer veruje da je ”svojim književnim radovima dotakao granice univerzalnog i poslao poruku istine celom čovečanstvu”.

Moskovski univerzitet Lomonosov kandidovao je lane za Nobelovu nagradu profesora Marka Todorovića iz Šapca, zbog ”unapređenja Periodnog sistema elemenata i zbog više od 300 patenata iz oblasti ekologije”.

I Veljko Milković, jedan od najupešnijih srpskih akademika, čiji su izumi uvršteni u najvažnija svetska otkrića, koja su od izuzetne efikasnosti i koriste se u preko 500 preduzeća širom sveta je zvanični kandidat za Nobelovu nagradu iz oblasti mehanike.

Ako se ovim podacima doda i činjenica da su i srpska stranka „Otpor“ i Nataša Kandić predloženi za Nobelovu nagradu za mir, onda je jasno da Srbija nikad ranije nije imala ovako mnogo kandidata za Nobela.

Istorija srpske kandidature za Nobelovu nagradu stara je 107 godina. Naime, Svetomir Nikolajević, intelektualac, minister, premijer, rektor, profesor, pisac i političar, humanista, nekadašnji gradonačelnik Beograda, jedan od najznačajnijih ličnosti u Srba beše prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu. Međunarodni mirovni pokret 1915. godine predložio je Nikolajevića za Nobelovu nagradu za mir. Srbija, pod Krađorđevićima nije preduzela ništa kako bi podržala njegovu kandidaturu. I Svetomir, kog je znala cela Evropa kao mirotvorca,  ostaje bez najprestižnijeg svetskog priznanja. Te 1915. godine Nobelova nagrada za mir nije imala titulara, jer nije dodeljena.

U međuvremenu doživotni predsednik druge Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito se nudio za ovu prestižnu nagradu, ali ga Britanci i Vatikan nisu podržali. Ivan Ivo Andrić, srpski pisac hrvatskog porekla, postao je 1961. godine dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koju mu je Švedska kraljevska akademija dodelila za delo „Na Drini ćuprija“, kao i za sveukupan njegov književni rad.

Kada je pola veka kasnije Dobrica Ćosić, najveći srpski pisac modernog doba za književnost pominjan kao kandidat, čak je tri puta predlagan Šveđanima. I nakon zvaničnog predloga Beogradskog univerziteta 2011. godine Ćosić je odbio ovaj predlog rečima:

„Ja tu nagradu niti mogu da dobijem, niti bi trebalo da dobijem, niti me to interesuje!”

Sličan predlog Kraljevini Švedskoj i njenoj akademiji poslali su 2018. godine članovi Srpskog kokusa američkog Kongresa. Oni su za dobitnika Nobelove nagrade za mir predložili Ivicu Dačića, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije, zbog doprinosa u pregovorima oko Kosova i Metohije. Potom je zvladala tišina i taj predlog je otišao u zaborav.

Danas su u igri trojica srpskih kandidata – Mihailo Vukas, Marko Todorović i Veljko Milković. Zajednička crta im je što su naučnici i ljudi u ozbiljni godinama.

Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim  pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta.

“Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori o sebi doktor Vukas.

Rođen je 1939. godine u Nišu u pravoslavnoj porodici.  Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu.

Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora. Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.

Srpski naučnik dr Marko Todorović ima 72 godine. Kandidovan je za najvažnije i najprestižnije svetsko priznanje iz oblasti hemije. Živi na svom imanju u Trbušću kod Šapca, gde ima laboratoriju u kojoj se bavi naučnim radom. Njegove patente primenjuju mnoge svetske kompanije.

“Imao sam ponude od Kanade i Amerike do Brazila da predajem i bavim se naučnim radom, ali sam odlučio da ostanem ovde u svojoj zemlji. pored nauke i tehnike, čoveku su neophodni vera u Boga i poverenje”, objašnjava Marko Todorović.

Todorovićev san je da na svom imanju izgradi Hram nauke, gde će dolaziti mladi stručnjaci iz svih oblasti i unapređivati svoja znanja.

“To će biti moja zadužbina, moja zaostavština onima koji žele da se bave naukom. Cilj mi je i da objavim još knjiga i naučnih radova i otkrijem još nešto iz svoje oblasti. Osećam da još imam puno toga da uradim i da nisam još sve rekao”, kaže Todorović.

Od Ruske akademije nauka nagrađen je zlatnom medaljom, a na mnogim univerzitetima širom sveta koriste se moje verzije Periodnog sistema. Dobitnik je više od 400 priznanja i 30 zlatnih medalja za inovacije.

Veljko Milković, jedan je od najupešnijih srpskih akademika, čiji su izumi uvršteni u najvažnija svetska otkrića, rođen je u Novom Sadu 1949. godine. Izumeo je samogrejnu ekološku kuću, solarnu zemunicu sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama, pomoću kojih se ostvaruje ušteda u grejanju i osvetljenju i brojne, kako ih on naziva, ekološke inovacije.

Njegov izumi zasnivaju se na spoznaji prednosti upotrebe dvostepenih mehaničkih oscilacija i pogonskog klatna. To njegovo otkriće smatra se „novom mehanikom“ i može da se koristi na milion načina.

“Iako se točak smatra najvećim izumom čovečanstva i za osnovu napretka koji se dokazao kao dobar primer transporta, samim tim ušao kao najbolje rešenje i za turbine, elise, zupčanike i dosta drugih stvari, međutim ja svojim tezama i u praksi dokazujem da je to pogrešno i da su oscilacije (prirodno kretanje) dosta efikasniji oblik okretanja i uz minimalna ulaganja možete dobiti besplatnu energiju. Uzmite primer ptica, koje osciluju krilima, ili ribe perajima” – kazuje akademik Veljko Milković.

Zalaže se za električnu energiju u vidu gravitacije, jer je napravio prototipe koje je ponudio preko globalne internet prodavnice Alibaba. Milković je napisao 13 knjiga, koje su prevedene na nekolikos svetskih jezika i na osnovu kojih je snimljeno nekoliko igrano-dokumentarnih filmova. Za svoj višedecenijski rad, dobio je brojna priznanja u zemlji i inostranstvu.

Ako dobiju Nobelovu nagradu za književnsot, odnosno za hemiju i za mehaniku, Vukas, Todorović i Milković bili bi prvi pravoslavci koima je to uspelo. Kako saznajem sva trojica bi  novac od Nobelove nagrade darivali za razvoj srpske nauke i posebno mladih naučnika.

Ali u ovom trenku postoji jedna ozbiljan politički problem – Rusi su glavni predlagači naših umnih ljudi za prestižnu nagradu, što u vreme rata u Ukrajini i agresivne antiruske propagande zapadnih država, umanjuje šanse ovim srpskim kadindatima da postanu nobelovci.

Naslovna fotografija: Profesor Marko Todorović, akademik, izumitelj i naučnik svetskog glasa