„Karta Serbika“ sve privlačnija za dijasporu

Gotovo sve zemlje u okruženju suočavaju se sa padom broja stanovnika. Jedan od ključnih razloga je iseljavanje. Međutim, mnogi od onih koji su davno napustili zemlju nastoje da se vrate. U tome im pomaže organizacija “Tačka povratka” i program “Karta Serbika”, koji im omogućava privremeni boravak i radnu dozvolu na godinu dana. Kroz sličan program u Poljskoj je za 15 godina prošlo 200.000 ljudi.

Pre 30 godina Aleksandar Zurovac je sa porodicom dobio politički azil i otišao iz Srbije. Iako je sreću pronašao na drugom kontinentu, ostala je želja da se vrati u otadžbinu.

“Proveo sam 28 od svojih 33 godine u Americi. Bilo je sjajno iskustvo ali, što kaže moja žena, moja otadžbina je celo vreme bila u srcu i deo moje duše, tako da sam uvek želeo da se vratim”, kaže Aleksandar, prvi korisnik programa “Karta Serbika”.

On je jedan od 8.000 ljudi iz dijaspore koji su se u prethodne dve godine javili organizaciji “Tačka povratka” i tražili pomoć.

Analizirajući njihove probleme došli su do rešenja – kako da građanima srpskog porekla procedura za privremeni boravak i radnu dozvolu bude lakša.

“Šta će naša ‘Karta Serbika’ biti u budućnosti? To će biti ne samo mogućnost da dobijete privremeni boravak, već i program pogodnosti za naše ljude, kao što su posete muzejima, drugim ustanovama kulture, da ljudi koji možda godinama i decenijama nisu bili u zemlji mogu da se vrate ovde i upoznaju kulturu i tradiciju”, ističe direktor “Tačke povratka” Ivan Brkljac.

Premijerka Ana Brnabić napominje da je u onima koji žele da se vrate u Srbiju veliki potencijal.

“Naš cilj je da Srbija bude svakim danom sve bolje mesto za život. Kao što sam rekla, veliki potencijal je i veliko bogatstvo u dijaspori, i u onima koji žele da se vrate, i u onima koji žele dođu, a srpskog su porekla i ovde nikada nisu živeli, ali i u onima koji samo žele da investiraju i otvaraju svoje kompanije u Republici Srbiji”, rekla je premijerka Brnabić.

Koliko je onih koji su se vratili u Srbiju a koliko ih je napustilo zemlju poslednjih decenija – nije poznato. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku su iz 2011.

Kažu o iseljenima i povratnicima više će moći da govore posle oktobarskog popisa gde su u upitnik dodata dva pitanja – kada su se odselili iz Srbije i kada su se vratili.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *