Изгубљени завичај у срцу: О Купресу 50 песама

Фотографија на профилу корисника Dusan MaricНИ МАЊЕГ МЕСТА, НИ ВИШЕ ПЕСАМА О ЊЕМУ
Пише: Душан Марић
Мало је крајева бивше Југославије о којима постоји толико песама као о Купресу, Купрешкој висоравни и Великом Виторогу, 1906 метара високој планини на тромеђи између Купреса, Гламоча и Шипова, на којој се налази граница између Републике Српске и хрватско-муслиманске Федерације.
На интернету се може наћи више од 50 песама у којима су опеване купрешке зоре, завичајне горе и битке које су борци Војске Републике Српске, Хрватског већа одбране и такозване Армије БиХ у последњем рату војевали на простору између Гламоча, Бугојна, Шипова, Ливна и Томиславграда, „тамо где планине додирују небо“.
Купрес је општина на тромеђи између Средње Босне, Источне Херцеговине и Босанске крајине, по површини једна од највећих, а по броју становника једна од најмањих у БиХ. На 620 километара Купрешке висоравни сада живи само око 2.500 становника, од чега је око 1.900 Хрвата, око 450 Срба и стотињак муслимана. Занимљиво је да већина текстописаца и певача о Купресу није из тог, већ из других делова бивше Југославије. А Срби Купрешани су песме о свом крају снимили далеко од родног краја, у избеглиштву, тамо где су их отерали НАТО, хрватска и муслиманска војска и српска политика.
-Иако из Беча, где живим, баш често долазим у Купрес, мене сатра носталгија. Не могу описати осећај среће кад кренем према Крајини и родном крају. Чежњу за њим лечим и певањем а онда ми је некако логично да се песме о Купресу нађу и на мојим албумима. Тим пре што ја о њему не певам само због себе, већ због свих наших људи које је проклети ратни вихор расејао по целом свету – каже Ђорђе Марић, најпопуларнији Купрешак који пева о свом крају и певач који у последње време постаје све популарнији, не само у Републици Српској и БиХ, већ и у Србији.
На свом првом албуму Марић има две песме о завичају: Песму о Купресу и Кафана или апотека. Вероватно нема српског, али ни хрватског и муслиманског дома од Аустралије до Чикага у којем живе Купрешани а у којем се у последње две године нису одомаћили ови стихови из његовихг песама.
Пјевај грло точићу ти вина,
не пјеваш ми 20 година,
нек одјекне пјесма до небеса,
нема љепшег града од Купреса…
Вријеме лети мислим биће боље,
Купрешко ми недостаје поље,
не дају се залијечити ране,
помињем те стално Маловане…
Виторого магловита,
радости и туго…
Кад спомену завичај
и Купрешку ријеку, 
или морам у кафану или апотеку.
На другом албуму овог певача, који је објављен пре месец дана, крајишком завичају су посвећене чак три песме: Купрешко поље, Завичајна чежња и Оче. У мислима видим светла родног града свог…. Купрешко је поље је равно, свуда птица пој, жубор вода са планина, више нисам твој, будан сањам сваке ноћи твоја ока два, као да ми Купрес каже, још те воли она, неки су од стихова из песама Ђоке Марића. Занимљиво је да је на једном послератном албуму, снимљеном у Чикагу, запевао још један Марић. У питању је Ђорђев брат од стрица Митар, ратни председник општине, који се, заједно са Шпиром Гвером из Грахова, завичају одужио и стиховима:
„Реци шево, певања ти твога, шта је лепше од Купреса мога… зов планине мене мами, јер те горе син сам ја, син горштака  Купрешака, са падина Виторога“.
Купрешки крај, Виторог и суседни Јањ опевала је и новосадска група „Звуци Виторога“, коју чине момци који су са Високе Крајине сишли у последњем рату или су потомци ранијих исељеника у Војводину, а који својим емотивним и добро отпеваним песмама већ десетак година разгаљују срца Крајишника широм света. Љубав са Виторога, Виторого поздрављам те, Виторог и Љуша, Ђе су вјетри па да ме однесу од Шипова ка граду Купресу, Слога испод Виторога, наслови су песама које су Јањани који живе на обалама Дунава посветили својој дедовини.
За њима не заостаје ни најпознатији певачки дует у Републици Српској, Жаре (Ђукић) и Гоци (Ристић), који су својим „купрешким“ слушаоцима подарили неколико песама, од којих је најпознатија Са Купреса Јела. Песмом Купрешка врата овај део БиХ и битке које су вођене за овај стратешки значајан планински превој опевала је и Крајишка група Рај. Купрешку висораван су опевале и Прелџије из суседног Гламоча, једна од најчувенијих крајишких група, коју предводи Миленко Крндија. У песми Купрес Гламочани певају „жели срце из ината на Купрешка доћи врата, угледати светлост дана мога села Малована“.
Боро Дрљача је отпевао „Маловане висока планино“, чија су тема ратне битке на Купрешкој висоравни од 1992. до 1995. године и борци из 7. купрешке бригаде ВРС, а први је о рату на Купресу запевао Баја Мали Книнџа, са чувеним стиховима „на Купресу крваве су зоре“ и „од Зворника до Купрешких врата“, уз које су се припадници ВРС на овом и осталим ратиштима радовали и туговали у паузама између ратних битака, између победа и пораза.
Историјски је факат да су Хрвати у Западној Херцеговини и Далмацији већински етнички Срби, чији су преци до пре 150-200 година славили православне празнике и најчешће певали уз гусле. Хрвати са Купреса нису изузетак. Да крв није вода показују и песме о Купресу. Мада, макар званично, у телевизијским и радио програмима нападно игноришу народне песме, у случају Купреса Хрвати су се угледали на свој некадашњи српски народ и снимили двадесетак песама о „крову Босне“. Најпознатија међу њима је „Ој Иване побратиме мио, је си л скоро на Купресу био, јел Купрешко поље узорано, је л на њему жито посијано“, која је доживела више од десет препева у хрватској и српској верзији и постала незаобилазна песма на свим хрватским окупљањима и слављима. У српској верзији песме Иван је постао Јован, али је суштина слична: туга за родним крајем.
Између осталих, од Хрвата, о Купресу су последњих деценија певали Томпсон (Ој Иване), Матко Јелавић (Злосело), Парти бенд (Пуше витар), Купрешке цуре Кристина, Антонија, Ана и Карла (Три мјесеца), Бруно Баковић (Мој Купресу сав у снијегу бијелом), Јакова Касало и Макао Бенд (Срце купрешко) , Купрешки снијегови (Ој Купресу легендо Хрвата), Купрешки бећари (Косибаша Иван са Купреса)…Ту су и песме Пала магла на Купрешко поље, Када сунце са Стожера сине, Играј Маре прашина се диже и друге. О Купресу постоји и једна песма коју су заједно снимили припадници сва три народа која живе на висоравни. Изворна певачка група у којој су били поменути ратни председник општине Митар Марић, Сафет Пилић, Славко Марић, Иво Лозанчић, Драган Митровић, Томо Туралија, Бранко Ловрић и Јово Деспинић снимила је песму „Ој Купресу висока равнино“, коју је на свом албуму објавила тада популарна група Нервозни поштар.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.