Србија и Вучић држе Европи час из хуманости         

Пише: Душан Марић

У време кад у Европи и свету траје рат око вакцина против короне, у којем се копља ломе и између највећих савезника, Србија и њен председник Александар Вучић већ месец дана држе јавни час из хуманости и добросуседских односа.

У Републици Српској већ месец дана траје вакцинација медицинског особља и других угрожених категорија становништва. Вакцинама које су поклон Србије.

Вакцинација траје и у Федерацији БиХ, где ће заштиту од короне примити 10.000 медицинских радника. Вакцинама које су поклон Србије. Исте оне Србије против којих власти у Сарајеву већ 28 година шире лажи о агресији и геноциду у Сребреници.

И медицински радници у Македонији се вакцинишу. Вакцинама које су поклон из Србије. У Македонији која је 1999. године без речи протеста дозволила НАТО пакту да и са њене територије врши агресију на Србију и отима део њене територије.

У току је вакцинација и у Црној Гори. Вакцинама које су стигле из Србије. Као поклон. У Црној Гори чији је председник у последњих месец дана више пута оптужио званични Београд за покушај покоравања.

Вакцинама које су српски поклон вакцинишу се и Албанци на Косову и Метохију. Они чија власт тамошње Србе држи у гету а Београд оптужује за измишљени геноцид и тражи ратну одштету.

У протекле три деценије окупирано Косово, суседне земље и њихово становништво, на овај или онај начин, били су средство које су западне силе употребљавале против Србије и српског народа. Укључујући и изазивање ратова, отимање територија, смрт десетине хиљада и етничко чишћење стотина хиљада људи.  Па је логично било очекивати да ће им прискочити у помоћ. Бар сад кад је здравље људи у питању. Али два-три месеца од почетка вакцинације у наведеном комшилуку нема ни једне вакцине која није поклон агресорске, великосрпске и какве све не Србије.

Нема вакцине од ЕУ. Нема вакцина од покровитеља из Брисела, Вашингтона, Берлина или Лондона. Ни једне једине. Чак ни оних које су суседне земље купиле и платиле. Јер моћнима у тим престоницама суштински није стало ни до Македонаца, ни до Црногораца, ни до Босанаца…Сете их се само кад могу да их употребе да изврше притисак на Србију.

И није ово први пут да Србија држи час из хуманости и добросуседских односа. Чинила је то више пута. Кад год је требало. Кад је прошле године у ово доба почела паника да ли ће због епидемије короне бити довољно хране, из Београда су пут Подгорице, Сарајева, Приштине и Скопља кренули конвоји брашна и друге хране. Пут оне исте Приштине која је годину дана пре тога практично увела забрану робе из Србије.

Већина Албанаца, Македонаца, Црногораца, муслимана и Хрвата у БиХ препознала је ову великодушност Београда и са захвалношћу говори о њој. Толиком и таквом да није претерано рећи да је поклањање вакцина суседним земљама не само велики хришћански и комшијски гест, него и један од најбољих дипломатских успеха Србије у последње три деценије.

Наравно, као и увек, има и оних у суседним државама који тај успех настоје да минимизирају. Који су и поклоњене вакцине упаковали у своје лажи о великосрпским освајачким плановима и агресијама. И то ми је разумљиво и нормално. Постоје људи, а посебно политичари, који због сопствене глупости и мржње или за новац који добијају да пљују по Србији, никад неће похвалити ништа што из ње долази. Осим ако није уперено против Србије. Као што је својевремена, издајничка гебелсовска иницијатива да Скупштина Србије некаквом декларацијом верификује муслиманску и западну лаж о наводном геноциду у Сребреници.

Али није нормално што хришћанској, дубоко људској и зато величанственој, одлуци Србије, којом сваки Србин треба да се поноси,  да својим комшијама поклони вакцине против короне длаку у јајету налази и део опозиције у Београду. Разумем да власт треба критиковати. Сваку па и ову Вучићеву и напредњачку. То је посао опозиције. И није да нема разлога за критику. Очигледно је да има министара и високих државних службеника којима ту није место, којима је, као и не малом броју функционера СНС, једини програм криминал и гомилање личног богатства.

Међутим, критиковати Београд и Вучића зато што је Србија својим комшијама, од којих већина има српско етничко порекло, са којима нас веже исти језик, неразмрсиве родбинске и пријатељске везе, поклонила педесет или сто хиљада вакцина, заштитила животе можда на хиљаде људи, сачувала здравствене системе тих земаља од могућег колапса али сачувала и њихову политичку стабилност од могућег незадовољства народа због (не)набавке вакцина, може се објаснити само лудошћу или злом намером. Не само према Вучићу и његовом режиму већ и према својој земљи.

А све по систему да је све што је од ове власти лоше. Као што је „све било лоше“ и у време Слободана Милошевића. Било је важно само да се Србија спаси од „диктатуре“. А онда је дошао 5. октобар. Па нам је свануло. Знамо и како и колико.