Dan kad je „stojadin“ zadivio svet

Nije to tada bila mala stvar ni za Mercedes ili BMW, a kamoli socijalističku, samoupravnu i nesvrstanu Zastavu 101. Ruta Kragujevac – Kilomandžaro je ušla u istoriju ne samo naše već i svetske auto industrije.

Pre skoro pola veka, 14. februara 1975. pet novih, „zastava 101“, sve crvene boje, od čega četiri bez zadnjih sedišta i jedna potpuno serijska, startovalo je motore i krenulo na put do planine Kilimandžaro u Tanzaniji.

To peto vozilo je bilo potpuno serijsko, bez ikakve pripreme i nalepnica pod nadimkom ’’Salonac’’ kako su ga članovi ekspedicije nazvali.

U motorima se nalazilo ulje Optima iz Modriče a na točkovima naravno Tigar Pirot.

Ekipu su sačinjavali:

Branimir Perić Džo – vođa ekspedicije, Ginka Milinković – pomoćnik organizatora, Milan Rakočević – organizator ekspedicije, Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov –automehanicari, Joža Vlahović –novinar “Vijesnika” iz Zagreba, Bratislav Grbić –kamerman, Branko Baletić –režiser filma ’’Ekspedicija Kragujevac-Kilimandžaro’’, Dušan Sekulić –Novinar ’’Ilustrovane politike’’, Mioljub Jelesijević –fotoreporter, Bogdan Šekler – pisac knjige o ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro, “Džambo Afriko“, zvanični lekar ekspedicije, novinar “Večernjih novosti” i “Borbe”.

Ekspedicija je prošla kroz zemlje: Grčka, Egipat, Sudan, Kenija, Uganda (na žalost vize nisu stigle na vreme i KK je morao da nastavi kroz bespuća severne Tanzanije) i Tanzanija.

Uspeh vredan pomena uz naznaku da je on suštinski i neponovoljiv, jer zbog bezbednosnog stanja u Africi, ovom rutom gotovo više ne lete ni komercijalno avioni a kamoli da se njome prođe vozilom.

Zato nam je još tužnija i sudbina Afrike i Jugoslavije i Crvene Zastave naravno!

Najjača marketinška kampanja

Beogradski publicista Branimir Bane Gajić komentarišući na Fejsbuku taj podvig kaže da je to bila „najjača marketinška kampanja ikad u nekadašnjoj zemlji“

Četiri automobila sa proizvodne trake Crvene zastave u Kragujevcu krenulo je na put kroz najteži teren Istočne Afrike, preko neprohodnih pustinja, bez ikakvih (tada nepoznatih) navigacija, GPS-ova i klima.  Na +50°C bio je dovoljan otvoren prozor… Prešli su hiljade kilometara, došli do mitske planine Kilimandžaro, i vratili se, svi, u komadu. Pored Zastave, neviđenu promociju dobila je i fabrika guma Tigar iz Pirota čiji pneumatici su doveli „kečeve“ do cilja, i rafinerija Optima iz Modriče čije motorno ulje nije pojeo nemilosrdni pesak. Socijalistički samoupravljači pokazali su se boljim ekspedicionistima od vekovnih kolonizatora Afrike koji ove terene nisu prolazili ni sa specijalnim vozilima – naglašava Gajić.

A o ovoj ekspediciji evo i priče iz „Vrelih guma“ veterana novinarstva, Đordja Đenića.

Sećanje na Branimira Perića Džoa

„Medju članovima karavana od Kragujevca do Kilimandžara najodlučniji i najiskusniji je bio beogradski automobilista, reli vozač beogradskog „Akademca“, sjajni Branimir Perić Džo, vodja celog tima. Džo je bio neobičnio snalažljiv čovek, pun duha, poprilično korpulentan sa nekih 140 kila i veliki ljubitelj automobila ali i kuhinje.
U knjizi „Moj svet brzine“ između ostalog je objavljena i priča o legendarnom majstoru relija kojeg je cela Jugoslavija znala kao „Debelog Džoa“.

Kada su pri kraju puta, u ekspediciji Kragujevac – Kilimandžaro, stigli u selo Kosti (Sudan), zatekli su veoma visoke crnce, u njihovim togama i sa kopljima. Unezvereno su gledali pet prašnjavih „zastava“ a najviši medju njima, jedan dvometraš, prišao je gostima i izgovorio : „Zdravo, kako ste“? Naš Džo samo što se nije srušio a domaćin im je vrlo brzo objasnio da zna naš jezik jer je pohadjao poljoprivrednu školu u Zagrebu.

U Asuanu, na obali Nila, u hotelu „Nju Katarakt“  Džo Perić je stojeći pokraj prozora bio oduševljen pogledom koji je dopirao do mauzoleja Age Kana. U šali je rekao svom prijatelju Milanu Rakočeviću Raki, beogradskom arhitekti i profesoru, da mu kad umre, baš tu donese i prospe pepeo iz urne.

Bilo je to 1975. godine, a Džo je umro u jesen 2008. Milan Rakočević Raka je održao obećanje. Sa svojom suprugom Gocom i Džoovom udovicom Milkom, vratio se u Asuan, na obalu Nila i ispunio želju sjajnog automobiliste.

Evo i kratak video koji je objavila fejsbuk stranica Kaldrma:

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *