Срби у Федерацији БиХ као да не постоје!

У ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ САДА ЖИВИ НЕШТО ВИШЕ ОД 50 000 СРБА: Карта са пописа 1991. године

Ако питате српске прваке у Федерацији Босне и Херцеговине какав је положај Срба данас скоро две и по деценије од завршетка грађанско-верског рата деведесетих година прошлог века, рећи ће вам без увијања да је поражавајући и готово трагичан. И заиста српски народ у овом ентитету БиХ као и да не постоји. Сведен је на статистичку грешку и од предратних око 600 000 данас у бошњачко-хрватским кантонима живи свега око 56 000 или 2,5 одсто, што је десет пута мање него пре рата.

јово јањић
Јово Јањић

Брутално етничко чишћење које је спроведено над Србима остало је некажњено до данашњих дана, а преостали наш народ суочава се дискриминацијом у запошљавању и образовању, расподели буџетских средстава и осталим сегментима живота. Нема напретка у повратку расељених, нити обнове уништеног културног наслеђа и враћања имовине. Ако је за утеху знатно је опао број међуетничкких инцидената и све је мање насртаја на животе и имовину српског народа. Али, зар би и то требало да се дешава на крају друге деценије 21. века?

-Ово мало Срба што је овде остало не види никакву перспективу. Кривица за такво стање подједнако се може поделити између власти у РС, ФБиХ и међународне заједнице. Никад нисмо имали праву подршку за одрживи повратак – каже Јово Јањић, председник Демократске иницијативе сарајевских Срба.

Резултат слика за број срба у сарајеву

У Сарајеву је пре рата, а по попису 1991. године живело око 180 000 Срба, данас их је мање од 10.000 хиљада. У Мостару је живело 24 000, сада само 4 500, у Тузли, која иначе важи за етнички најтолерантнији град у ФБиХ, број Срба са предратних 20.000 пао на само 3.000. Слична ситуација је у Зеници у којој је пре рата живело 22.000 Срба, док их данас у том граду живи једва 2.000.

Најбројнија српска заједница у ФБиХ је она у Ливањском кантону, где у општинама Дрвар, Гламоч и Грахово, према резултатима пописа из 2013, живи око 11.000 Срба. Међутим, као и у остала три кантона ФБиХ у којима власт држи ХДЗ БиХ (Херцеговачко-неретвански, Западно-херцеговачки и Посавски) Срби у Ливањском кантону и даље немају статус конститутивног народа.

-Срби у Мостару и у целом Херцеговачко-неретванском кантону немају право на кориштење свог језика и писма нити имају бар једну руководећу функцију у кантоналним институцијама и јавним предузећима. Због нерешеног уставног положаја високообразовани српски кадрови не могу наћи запослење. У градској управи Мостара од 519 запослених ради 23 Срба, а било би нормално да их, по уставу, ради 100 – илустрије подацима положај Срба у овом граду Душан Голо, председник Координације мостарских Срба.

Тамо где живе Срби нема путева и друге инфраструктуре или је веома лоша и ту се не мења ништа последње две деценије. Душан Шеховац, директор Бироа за људска права при Демократској иницијативи сарајевских Срба каже да нема ништа од приче о одрживом повратку Срба у ФБиХ, јер је занемарљив број повратника у своје домове.

Сродна слика
Душан Шеховац

-Да будем поштен, део Срба из Федерације је отишао добровољно – економска миграција, национална миграција. Неки су прешли и трајно се настанили у Републику Српску, а највећи део њих је насилно протеран са својих вековних огњишта ратним и мирнодопским ефикасним средствима, активностима – рекао је он медијима у РС.

Према његовим речима, у јавности је створена слика да је ФБиХ ентитет Бошњака и Хрвата и да ту Срби немају шта да траже.

-И ако траже, мало ће добити, мрвице, иако им је декларисана конститутивност све гарантовала, а у стварности је конститутивност заборављена и непризната – додао је Шеховац.

Он је упозорио да се у ФБиХ негирају српски идентитет, вјера, језик и писмо, да се губе традиционални обичаји и начин живота.

-Федерација је трагичан простор у коме се Срби не рађају, деца се не крсте и не иду у школу, не славе матуре, дипломе и прва запошљавања, не венчавају се. Срби у ФБиХ само умиру и исељавају се – рекао је Шеховац.

Српски делегат у Дому народа Парламента Федерације БиХ Миле Марчета често истиче за скупштинском говорницом упозорава да ће, уколико постојеће стање буде задржано, Федерација бити потпуно етнички очишћена од Срба.

-Нема нас у инстититуцијама, нема запошљавања.

За 25 година у ФБиХ ниједном није покренут механизам за виталну заштиту српских интереса -рекао је Марчета за агенцију Срна.

Резултат слика за срби у федерацији бих

Према његовим речима, када су број и положај Срба у питању, у ФБиХ требало би да буде општа узбуна.

-Нажалост, мислим да од нивоа БиХ па надаље нема неког великог залагања. У задње вријеме се поправила слика кад су у питању Србија и Република Српска, али све остало је затајило и као да Срби у Федерацији не постоје – констатовао је Марчета.

У првим послератним годинама велики број Срба био заинтересован за повратак у свје домове у ФЕдерацији БиХ посебно у градове и општине у западном делу ФБиХ, али тај процес сада је попуно замро, јер нема услова за опстанак нити помоћи за обнову домова или је та помоћ недовољна.

Рецимо на простору Дрвара и суседних општина број Срба у односу на пре рата свео се на трећину или четвртину. У Дрвару према попису из 2013. године живи око 7 000 Срба, а пре рата било их је 20 000.

-Велико је питање колико их данас има јер половина њих одлази даље да би зарадила парче хлеба. Људи умиру, нико се не рађа. Најближа болница је удаљена 120 километара. За 20 и нешто година километар пута није направљен у повратничким општинама, ништа од инфраструктуре, нема посла. То нас ставља у позицију да немамо шта тражити у ФБиХ, то је ситуација која пријети поптуним етничким чишћењем – био је јасан Марчета.

линта
Миодраг Линта

И председник Савеза Срба из региона Србије Миодраг Линта недавно је такође упозорио да је положај Срба у Федерацији БиХ, како је рекао, поражавајући и да за то одговорност сноси досадашња федерална и кантоналан власт.

-Политичка елита у Федерацији БиХ и Кантонима у претходних година од завршетка рата константно је кршила људска и национална права српског народа непоштујући уставне и законске одредбе – рекао је Линта.

Он је указао да преостали Срби немају статус конститутвног народа у четири кантона са хрватском већином (Хервеговачко-неретвански, Западно-херцеговачки, Ливањски и Посавски) док су у шест кантона са бошњачком већином како каже, конститутивни само на папиру, али у стварности нису равноправни и признати.

У најкраћем, положај Срба у Федерацији БиХ заиста је трагичан. За Србе у овом ентитету нема посла у државним службама и јавним предузећима, ускраћује им се помоћ за организације и удружења, нема за њих средстава у пољопривреди, а оно мало што тамо живи углавном живи од пољопривреде, обнова порушених домова потпуно је блокрана, још се спречава повратак отете српске имовине, не поштује се српски верски и културни идентитет, језик, писмо, немају школе на свом језику и према свом програму… Једном речју, српски народ у Федерацији БиХ као да не постоји!

Насловна фотографија: Српкиња из Федерације БиХ, илустрација положаја и живота нашег народа у овом ентитету

Ова рубрика релизована је у оквиру пројекта Положај Срба у земљама региона уз подршку и помоћ Управе за сарадњу с дијспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.