Горданине иконе од хиљаду речи

Светски призната сликарка Гордана Ненадовић, иконописац и ликовни педагог, рођена је у Шапцу! Дуго година је живела и радила у Београду. У Чикагу живи и ради задње 4 године.
Имала је 65 самосталних изложби у Вашингтону, Нјујорку, Чикагу, Даласу, Хјустону, Сан Франциску, Милвокију, Индиани, Торонту, Калгарију (Алберта), Москви, Цириху, Лугану, Бечу, Франкфуту, Београду, Сарајеву…
Окренутос љубави су речи, којом се најчешће описује њена уметност. Свака слика је једна целина, тема, која нам доноси виђење лепе стране живота. Из њих прелива њена романтична и топла душа!
Док сам их гледала, осећала сам се као колекционар јер сам желела да са њима будем окружена целог живота. Поред многих сликарских техника и тема, Гордана је веома доминантна и оригинална за сликање икона посебно у византијском стилу!
Разговор са овом изузетном уметницом донео је посебно лепу енергију.
Шта Вас је определило да се из Београда преселите у Чикаго?
-Следила сам своје срце. Божја промисао. Од 2009. године долазила сам често у Чикаго, из тог града сам путовала у друге градове Америке. Чикаго и језеро Мичиген су моја љубав на први поглед. У том граду се никада нисам осећала као странац. Одлазила сам у Београд, путовала у друге државе, али се увек враћала у магичан Чикаго. Америка свима пружа шансу да остваре своје снове, да покажу таленте и најбољу верзију себе, све зависи од наше храбрости, истрајности, вере у себе и љубави према себи и другима.
Да ли планирате галерију у Чикагу?
-Имала сам галерију и у Србији, предавала ликовно у школи, тако да се то подразумева и у Чикагу. Поред мојих слика, ту ће бити слике и других америчких, српских и балканских сликара, као и часови сликања за децу и одрасле који се већ реализују. Рад с децом чини ме срећном. Поред класичних слика на платну, радим слике на зиду, одећи, намештају. Волим да истражујем бојама.
Да ли ће ускоро бити негде Ваша излозба?
-У мају месецу биће моје изложбе у Нјујорку и Мајамију. Сарађујем на овом континенту и са руским галеристима.
Чиме сте најчешће инспирисани док сликате?
-За стварање и “рађање” слике потребно ми је позитивно и “здраво” окружење, насмејана лица, радост у мени. Не могу да сликам ако сам тужна, а живот зна и да боли. Често детоксикацију својих мисли радим поред језера Мичиген које је у мојој близини – гледам хоризонт, залазак Сунца, слушам таласе, ветар, посматрам и анализирам пролазнике и природу око себе која је највећи уметник. Посебно волим коње,они осећају моју љубав, ја њихову. Коњи су антидепресиви. Они не маре за то да ли си председник државе или кувар, богат или сиромашан, добар или зао… виде нас онакве какви јесмо. Нјихово поштовање и поверење морамо заслужити, бити искрени са њима и сами са собом. Често су коњи у касу моја тема за рад.
Све што даље путујете, да ли сте ближи традицији одакле сте потекли или не?
-Апстракција на мојим сликама – моје неприхватање стварности, потиснут бол што је капија моје земље била широм отворена да одем ја и многи, а срце подељено на два дела. Да ли ће неко знати ту капију затворити? Тело наше је далеко, а душа и даље живи тамо где смо детињство оставили, верујући да ће једног дана неко бити паметан да нађе лек за канцер који је разорио нашу земљу, породице, образовање, исекао пупољке на стаблима будућности. У којег Бога верујемо? Што веће богатство изван Бога, то је већа беда. Што веће знање изван Бога, то је већа празнина. Дању ткамо ноћу осипамо. Докле? Пробудимо се и ујединимо се као народ који има традицију и историју.
Каква је уметничка атмосфера садашњице?
-На тржишту уметности нема правила. Све је ствар укуса или тренда. Апстракција је популарна на америчком тлу. Многи врхунски сликари су у сенци помодарства које је на жалост присутно и на пољу уметничких дела.
Који је значај иконе и који је процес стварања иконе у Вашем атељеу?
-Љубав Божја према човеку претходи љубави човека према Богу. Што смо старији постајемо свеснији свог постојања и задатка у овоземаљском животу. Благослов за рад икона добила сам на моштима светог Василија Острошког 2001. године после мог исцељења у том манастиру. Велика милост Бозја, велика одговорност моја после тога. Икона је веза наше душе с Богом, прозор у небо. Пре почетка иконописања следи духовна припрема да би икона имала прави значај у дому насем. Сваки уметник своју енергију преноси на своје дело и тиме и у домове где се налазе та уметничка дела.
Да ли сте били у Аустралији? Да ли би сте волели на том континенту да имате изложбу?
-Аустралија је била мој сан још у детињству, даљине су ми биле изазов. Али, док ми правимо планове, Бог се смеје, јер Он за нас има друге планове. Требала сам имати изложбу у Аустралији 2013. године у одличној организацији српског конзулата и дивних душа Жељка Гојковића и Јелене Киш, али из здравствених разлога нисам отишла. Верујем да ћу следеће године бити срећна неколико дана у Сиднеју и Мелбурну.
За крај шта бисте поручили нашим читаоцима?
-Живот је уметност. Бог је љубав а не страх. Не дозволимо да Сунце буде племенитије од нас, да оно може обасјавати и добре и лоше, а ми да не можемо зрачити добром вољом и љубављу и према пријатељима и према онима који нам нису наклоњени. Непријатељи не постоје, то су само наши неистомишљеници. Живите садашњи тренутак, прошлост је иза, будући тренутак је неизвестан. Упознајте себе. Ми имамо само оно што другима дајемо, зато живите љубав, чисту, безусловну.
За Горданине слике важи кинеска пословица: “Једну лепу слику чини хиљаду речи!”
Погледајте у нашој галерији доле и уживајте у креацијама Гордане Ненадовић.

Текст:  Славица Момаковић (Свет Аустралија)