Заборављени подвиг 50 српских девојака
На страницама српске историје бледо се назире подвиг 50 српских девојака које су након пропасти Првог српског устанка, бежећи од турске освете, решиле да се ухвате за руке и скоче у Саву у селу Скела крај Обреновца. Не желећи да изгубе девојачку част и достојанство изабрале су смрт уместо срамоте. Од 1813. године па све до данас није постављен споменик у знак сећања на морални подвиг 50 младих Српкиња. Само један скроман натпис на згради Дома сведочи о овако великом подвигу.
Срби су успели да у Првом српском устанку протерају Турке са ових простора, али после неколико година мира уследио је мировни споразум Русије и Турске у Букурешту 1813. године, након чега је Србија препуштена на милост и немилост Турцима. Годину дана касније почела је велика офанзива на Србију, а нарочито велике турске снаге кренуле су из Босне (око 130.000 војника). Слом устаника био је известан пред огромном непријатељском силом, а Турци из Босне су са запада надирали ка Београду. На путу им се нашло и село Скела код Обреновца, а трагични и херојски чин на који се тада одлучила група жена и девојака данас памте само велики познаваоци историје и мештани обреновачке општине.
Нажалост, село Скела је и за време Другог светског рата преживело трагедију, када је 15. августа 1941. године село било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције. У знак одмазде када су Посавски партизани убили једног немачког официра и тројицу подофицира, стрељано је 15 мештана Скеле, а остала 42 таоца су била доведена из Београда – из Бањичког логора и затвора Специјалне полиције.
После стрељања тела убијених су била обешена и остављена да висе цео дан. Вест о одмазди у селу Скела, ради застрашивања становништва је објављена путем радија и новина, а био је штампан и посебан плакат. Плакатом је становништо Београда, али и других места у Србији, било обавештено о овој злочиначкој акцији. Један примерак овог плаката о спаљивању села Скеле изложен је у сталној поставци Војног музеја у Београду.