Допунске школе српског за нашу децу и у Русији

Допунске школе српског језика, које ће похађати српска деца која живе у Русији, требало би да почну са радом од септембра у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију, изјавио је Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је са делегацијом Министарства спољних послова у шестодневној посети Русији.

Гујон је подсетио да су такве школе у Русији постојале до пре две деценије, а како је нагласио сада се поново појавила потреба за тим.

„Нама је изузетно важно да српска деца знају и уче српски језик, јер је језик у сржи идентитета. Без језика нема идентитета и идентитет се губи због незнања језика. Те везе су веома битне и то не само због породице. Видели смо у неким земљама да нека деца не знају српски језик и не могу да разговарају са баком и дедом. То је заиста тужно. Ако посматрамо на дуге стазе онда се губи и та веза и нит са Србијом. Када је језик ту – онда је и идентитет ту, онда постоји и жеља за обиласком Србије, а понекад и за повратком у Србију. То је, свакако један од наших циљева и ја сам срећан што ћемо интезивно радити у наредних шест дана ка остваривању ових циљева“, рекао је Гујон.

Он је подсетио да допунске школе српског језика већ раде у многим земљама, али је истакао да је  „Руска Федерација и симболично важна, зато што су Срби и Руси пријатељски народ“.

„Срби се овде осећају као да су домаћини и заправо то и јесу. И баш у таквим, добрим, околностима нема изговора да не радимо на покретању таквих школа, јер је то у интересу и Срба и Руса. Има и случајева да Руси или Рускиње који су у браку са Србима желе да науче српски језик, како би могли да са тазбином и са децом разговарају на том прелепом и милозвучном језику“, рекао је Гујон.

Према његовим речима, допунске школе српског језика раде тамо где постоји српска дијаспора: у Француској, Швајцарској, Аустрији, Канади, Америци и другим земљама, а Управа за сарадњу са дијспором и Србима у региону жели да помогне да се такве школе оснују и другим земљама, где живе наши људи.

„Није баш лако основати школе, али ми имамо то искуство. Имамо и финансијску подршку за просторије, за наставнике, за опремање и онда треба све то да искористимо и да усредсредимо нашу енергију ка том циљу“, каже Гујон.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.