U Americi podiže rudnike, a u otadžbini šljivike

Već priprema zemljište za novi šljivik na pet hektara, a komšijama će pokloniti sadnice, uz stručnu pomoć i zagarantovan otkup…

Plave se šljivici puni roda na 10 hektara imanja Bosiljčića. Vreme da se šljiva priprema za rakiju. Uz radnike među zavičajnim šljivama je, sve dok sezona traje, i Radomir. Izbor šljive na porodičnom imanju bio je i iz sentimentalnih razloga, jer se tu rakija pravi već dva stoleća, ali i praktičnih, naučenih u Americi.

-Proizvod koji može da čeka kupca, a drugo napravi se imanje koje je samoodrživo, jednostavno neće biti na mom teretu na tom finansijskom delu nego će finansirati samo sebe, a usput će da zaposli nekih desetak ljudi koji već rade i sezonski tu ima 20-30 ljudi – objašnjava za RTS Radomir Rej Bosiljčić.

Prvi paketi već su otišli za Australiju, u planu su obe Amerike i, naravno, domaće tržište. Nova poslovna šansa je, smatra, i za druge koji su naučili kako funkcioniše zapadni ekonomski sistem ulaganja u imanja.

-Zašto bi servirali viski u Srbiji, pa neka ga serviraju u Engleskoj, tamo gde pripada, a mi imamo našu rakiju koje su se verovatno ranije malo i stideli, ali sad se to menja – poručuje Radomir Rej Bosiljčić.

I nije mu problem da dvadesetak sati leti ili vozi od Arizone do Gorjana, više od 100 puta, iako je u dilemi gde pripada više.

-Meni je lepo i tamo i ovamo – ističe Radomir.

Već priprema zemljište za novi šljivik na pet hektara, a komšijama će pokloniti sadnice, uz stručnu pomoć i zagarantovan otkup, kako bi u Gorjanima postao najveći srpski šljivik.

I američki prijatelji često skoknu da vide šta to Rej tamo negde radi, a unuci rado dolaze tu gde je sagradio i zamak od kamena koji će do proleća biti spreman da primi i goste.