Дан кад је пао за отаџбину легендарни пилот

На данашњи дан, 4. маја 1999. године херојски је погинуо изнад ваљева пилот Миленко Павловић. У неравноправној борби са НАТО зликовцима његов авион је оборен, он иако је знао шта га чека није хтео да одбије наређење, а уз то сигурне смрти спасио је младог пилота.

Рођен је у селу Горњем Црниљеву 5.октобра 1959. године. Син Милорада и Радмиле Павловић школовао се у свом родном месту, Осечини и касније у Мостару.

Ваздухопловну академију је завршио у Задру. Командант 204. ловачко-авијацијског пука постао је 1998.

Важи за једног од најхрабријих и највољенијих српских војника због невероватног геста који је учинио током НАТО агресије.

Наиме, након погибије мајора Зорана Радосављевића 26.марта, схваћено је да су наши авиони у полуисправном стању. Сваки нови лет, носио је са собом огроман ризик.

Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево, Павловић је дежурао на командном месту у Старој Пазови. Јавио је свом заменику да по сваку цену задржи млађег колегу да не полети и сам је кренуо ка Батајници.

Пришао је авиону и рекао: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“

Извукао је младог пилота из авиона и полетео пут родног краја. Нажалост, број противничких авиона је био превелик а Миленковом авиону је одмах по полетању отказао генератор наизменичне струје.

Они који га познају кажу да никада не би напустио свој авион, чак и да је за то имао прилику. Његове последње речи које су се чуле у преносу са командом су биле – „Имају ме“.

Легендарни Миленко Павловић је постхумно одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком. Иза њега су остали супруга и два сина.

Текст и илустрација: Саша Раковић