Светињи у Ракинцу попуцали зидови

Ракинац код Велике Плане је одиста лепо село, разбацано по благим брежуљцима на размеђу између Шумадије и простране долине којом протиче Велика Морава, окружено удолинама које су обрасле густом шумом. Део те лепоте је и сеоска црква посвећена Сабору светог архангела Гаврила.

Мада се, у веома оскудним изворима, Ракинац као седиште парохије помиње већ 1864. године, постојећа сеоска црква започета је 1873. а завршена 1875. године. У краткој историји Ракинца, коју сам добио љубазношћу садашње попадије Милене Стојанац, пише да су је „прилогом у новцу и радној снази подигли сами мештани, на месту које је поклонио Јован Радојковић, земљорадник“.

Парохијски дом: Обновљен прошле године захваљујући прилозима добротвора 

По причама које су остале од старијих Ракинчана, црква је требало да се зида на улазу у село, на земљи купљеној од Стеве Топлице. Ископане су кречане и довежен камен из Брзана. У међувремену, Стево се вероватно покајао да је земљу продао јефтино, па је затражио и нешто преко погодбе. Председник црквене општине Иван Говедаревић је то одбио а имао је и подршку мештана. Проблем је решио Јован Радојковић, који је земљу за цркву дао без икакве накнаде.

У поменутом запису даље стоји да је план за цркву узет од цркве у Багрдану и да је освећена 1884. године од стране митрополита београдског Теодосија Мраовића.

За век и по постојања у цркви, чија је унутрашњост прилично једноставна, „са нешто живописа, урађеног за време пароха Василија Миловановића“, службовало је 18 свештеника.

У званичним документима СПЦ за 1895. годину пише да ракиначку парохију чине села Ракинац и Радовање, са 380 домова и око 3.000 верника. Из чега се може закључити да је у тадашњим домаћинствима у ова две села у просеку живело по осморо укућана. По црквеном попису из 1924. у овој парохији живело је 3.250 душа. Углавном потомака породица досељеника из Западне Србије, Македооније, Куршумлије, Сјенице и Старе Херцеговине. Старији кажу да је у садашњој парохији, коју чине Ракинац и Купусина, највише било Мратинковића, Лазовића, Марисављевића, Павловића, Мишковића, Танасковића, Миладиновића, Нешковића, Живуловића, Говедаревића, Прокића…

Споменик палим борцима: У порти цркве почивају погинули у Првом и два блкансака рата

Кривицу за то што се за три деценије број становника ова два села повећао за мање од десет одсто, сносе три рата која је у међувремену српски народ претурио преко главе и ужасно страдање која су Ракинац, Радовање и Велика Плана у њима доживели. У Првом балканском рату, Другом балканском и Првом светском рату из Велике Плане погинула су 3.444 ратника, међу њима 143 из Радовања и 193 из Ракинца и Купусине.

Три и по деценија након што је изграђена, 1921. године, ракиначка црква је ушла у састав обновљене Браничевске епархије а пет година касније, 31. октобра 1926. године, испред светиње је витезовима из села, који су живот дали за слободу отаџбине, подигнут леп споменик, на који су уклесана њихова имена.

Црква, која опслужује Ракинац и сеседну Купусину, је у прилично лошем стању. Због лошег квалитета зидања, кретања земљишта и влаге, поједини зидови су напукли, тако да се око темеља светиње што пре мора урадити бетонски прстен и још неки радови.

За то су потребна значајна средства али наду да ће она бити обезбеђена буди ентузијазам са којим су поједини мештани, понајвише успешни локални привредник Радослав Милићевић Доса, помогли прошлогодишњу обнову парохијског дома.

Парохијски дом је започет 1992. године, залагањем тадашњег свештеника Радована Глишића, да би га његов наследник, отац Обрен Стојановић, прогнаник из Двора на Уни и довршио. Прошле године објекат је темљено реконструисан. Урађена је термоизолација, замењен кров, постављена пвц столарија, у црквену салу, која је поплочана, уведено је подно грејање.

-Радослав Милићевић је за сређивање парохијског дома даровао 15.000 евра, власник фарме крава Бранко Мицковић 2.000 евра,  општина Велика Плана 200.000 динара,  предузеће „Тоза Марковић“ из Кикинде је поклонило цреп у вредности од 300.000 динара, од „Србијагаса“ смо добили бесплатан прикључак на гас, фирма „Дејан колор“ нам је грађевински материјал наплатила по набавној цени – каже свештеник Никола Стојанац.

Осим Храма сабора светог Архангела Гаврила у овом лепом селу постоји још једна светиња. У питању је капела Црквина, посвећена Светом кнезу Лазару. По предању, ту је некад била црква коју су Турци срушили и затрпали земљом али се народ и даље ту окупљао о благданима, палио свеће и молио за здравље и срећу.

-Живо народно предање о овом светом месту побуди неког Васу Првуловића те се одлучи да 1898. године подигне ову капелу…приликом копања темеља за ову капелу, њен ктитор је нашао неке иконице, један крст и друге неке ствари које су однете у Пожаревац – пише у једном документу, који је потписао великоплањански протојереј Душан Симин.

У порти цркве у Ракинцу налази се и прелеп споменик мештанима који су, као припадници Војске Краљевине Србије, погинули у два балканска и Првом светском рату.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *