Čokoladni snovi Beogradjana u Beču

Beogradjani Bojan i Jovana Misavljević, brat i sestra, žive svoj san u Beču. Uz podršku roditelja, nakon dugotrajne procedure i priprema, krajem prošle godine otvorili su Muzej čokolade, baš tu, u čuvenom bečkom zabavnom parku gde senka praterskog točka pravi naočiti hlad.

U njihovom muzeju prepliću se mašta i fantazija, mitologija i istorija. Java je skrajnuta negdje u zapećak i konzumira se po potrebi, na kašičicu. U ovom parku iz doba čokolade nema dinosaurusa, ali gigantski uskršnji zečevi, bela ajkula i sfinga nisu za potcenjivanje.

Na ulazu vas dočekuje mala, simpatična robot(ica) Peper, koja sa posetiocima razgovara na nemačkom i engleskom. Okreće glavu i prati svaki vaš pokret. Veoma je muzikalna, ali i pomalo razdražljiva. Ako joj dosadite sa pričom naprosto kaže da se umorila i da želi da je ostavite na miru. No, ona je samo prvo od iznenađenja.

Kad bi princeza Marija Antoaneta, čije je omiljeno piće bila topla čokolada sa kriškama narandže, stala na vagu, šlogirala bi se istog trena. Njena, baš kao i skulptura uvaženog supruga Luja Šesnaestog, rađene su u Francuskoj i izlivene u čistoj čokoladi, a teške su zajedno 350 kilograma.

Rodenov „Mislilac“ igra imaginarnu partiju šaha, Mikelanđelov „David“ nosi naočare za sunce, a Atlas sa čokoladnom (zemljinom) kuglom na leđima, obučen je kao Borat.

Posebno mesto zauzima Vili Vonka i njegova fabrika čokolade, zatim replika Montezumine krune (čiji se original nalazi u Muzeju sveta u Beču!), kao i portreti princeze Sisi, cara Franca Jozefa i, naravno, Mocarta. Oni su uz pomoć „fotošopa“ umazani čokoladom po licu. Baš takvi, nesavršeni, privlače najviše radoznalih posetilaca.

Bojan Misaljević, diplomirani ekonomista, iako mlad, ima dugogodišnje iskustvo u čokoladnoj industriji. Kao talentovani crtač, koji je pohađao i školu stripa u Beogradu, osmislio je mnoge inovativne sadržaje muzeja među kojima je i ilustrovani segment „Mračna strana čokolade“. Dok Betmen, Dart Vejder, Vulverin i Dedpul stražare, Muzeju čokolade niko ništa ne može.

Bojan kaže da je ovaj posao počeo od nule, ali da se uloženi rad i trud vraćaju već posle nekoliko meseci, pre svega, kroz brojne pozitivne reakcije. Domaćin muzeja uveo nas je u priču o nastanku čokolade i uzgajanju kakaoa, čija je prapostojbina područje današnje srednje Amerike.

-Reč „čokolada“ izvedena je iz reči „sokolat“ koju su koristile kulture još pre Maja i Asteka. Izvorni prevod je „gorka voda“. Po predanju, bog Kukulkan uzeo je kakao od drugih bogova i spustio ga na Zemlju. Zbog tog postupka prognan je u podzemni svet. Interesantno je da je taj bog bio simbol dobra, edukacije i prosperiteta, a predstavljen je kao velika, pernata zmija. Inače latinski naziv kakaoa je „theobroma“ što znači „hrana bogova“ – ističe Misaljević.

Prema njegovim rečima, novac zbilja raste na drveću, a ko god poseti muzej saznaće i zašto. Naime, kakao zrna su nekada korišćena kao valuta.

-Tako je, recimo, jedno kakao zrno vredjelo četiri paprike, za tri zrna mogao se kupiti avokado, za šest – šaka čilija, za 18 – šest jaja, za njih 30 dobili bi zeca, a za 500 mogao se nabaviti rob – kazao nam je Bojan.

Putujemo dalje kroz džunglu muzeja, sa Ernanom Kortesom i španskim konkvistadorima koji su brodovima preneli kakao u Evropu. Bojan nam objašnjava proces pravljenja čokolade i pokazuje fotografije farmera koji su „pravi heroji kakao industrije“.

Sada su najveći proizvođači kakaoa dve susedne afričke zemlje: Obala Slonovače sa 35 i Gana sa 17 odsto udela u svetskoj proizvodnji. Najveći konzumenti čokolade su Švajcarci sa 12 kilograma po glavi stanovnika, slijede Irci sa 10, a narod Austrije zauzima četvrto mjesto.

Bojanova sestra Jovana magistrirala je na Muzičkom univerzitetu u Beču i Lincu na odseku za klavir, ali pored pijanističke karijere ima i pregršt obaveza u muzeju.

-Beč je jedan veliki muzej. Kada smo radili istraživanje, shvatili smo da postoji povezanost između ovog grada i razvoja čokolade, što ne znaju mnogi turisti, ali ni Austrijanci. Muzeji poput našeg obično stavljaju akcenat na svoj proizvod, a onda uz to dodaju i informacije o čokoladi. Kod nas je obrnuto. Želeli smo da predstavimo čokoladu iz različitih sfera – priča Jovana.

Misaljevići navode da su jedan od najposjećenijih segmenata radionice u trajanju od 45 minuta. Njih posetioci muzeja dižu u nebesa na internetu. Polaznici radionica prave svoje tri čokolade, ukrašavaju ih, stavljaju da se hlade i što je posebno interesantno, koristeći stari meksički alat oblikuju prvu formu čokolade – „sokolat“.

Saher torta i Mocart kugle, dva obeležja Beča, neizostavni su deo Muzeja čokolade. Ipak, za mnoge koji posete muzej posebno interesantne biće Tesline kocke – slatkiš koji tek treba da „zasvetli“ punim sjajem.

-Nakon otvaranja muzeja, Tesline kocke bile su vrlo popularne. Upravo ovih dana radimo novi kalup u Italiji jer je neophodno da postoji precizan oblik kockice koja će kasnije postati dio velike kocke. Svi su zainteresovani za njih i njihov originalni sastojak koji ima veze sa šljivom, marcipanom… A nova kombinacija, koja će biti još bolja, uključivaće mentu i crnu čokoladu i još nekoliko sastojaka. Menta asocira na hladnoću: bijelo, sivo, zeleno, što je opet neka asocijacija na struju – pojasnio je Bojan Misaljević.

Muzej nudi brojne interaktivne sadržaje, edukativne i zabavne, kvizove, igrice i video-imaginacije. Brat i sestra su saglasni da je ovo tek početak. Imaju mnogo ideja i snova i žele da njihov muzej jednog dana bude planetarno poznat. Žele da imaju svoju franšizu i otvore slične muzeje u drugim zemljama.

Slatki su to snovi od kojih zastaje dah. I sada deluju nestvarno… nestvarno lepo, baš kao i njihov čokoladni muzej koji i sam nekad baše san.

IZVOR: Analitika FOTO: heute.at /chocolate-museum.wien