Бог високо, Русија далеко!

Мислим да време ради за нас, да је дошло до неке равнотеже моћи, и да је ту нека шанса коју видим у перспективи. Међутим, ми морамо да се бавимо собом. Народ каже ‘Бог високо, Русија далеко’, односно уздања у друге нема. Овде мора да се направи реформа образовања, да се ојача породица, да се врати војни рок. А ако ми не изградимо нову свест, неки свој нови свет, нема нам перпективе. Бићемо иста супстанца, под истим именима и презименима, али нећемо бити исти народ, рекао је Мишо Вујовић, чувени новинар, ратни репортер и публициста, за емисију „Српски св(иј)ет“,Националне телевизије Ин4С,  дајући „формулу“ како да се народ врати са себи.

У првом дијелу Српског свијета, гледаоци могу да виде његов ауторски филм „Уздам се у истину“ у којој говори Ратко Булатовић, помоћник начелника Градског штаба цивилне заштите 1999. године, о ноћи 29. априла када је срушена и зграда Генералштаба, а он као дио спасилачког тима службе чудесно преживио поновно бомбардовање, и том приликом остао без обје ноге.

„Најјачи утисак је на мене оставило рушење зграде Телевизије у Абердаревој, и то је био поновљени злочин против свих међународних правила рата. То су они звали ‘хуманитарне бомбе’, а они су гађали спасилачке екипе служби, хитне помоћи, ватрогасце… То је био насилни акт, који ми данас не можемо релативизовати нечијом одговорношћу. Нема позитивних ефеката тог чина, на Косову људи и данас умиру од последица осиромашеног уранијума, а и војници КФОР- а“, рекао је Мишо Вујовић, наглашавајући да ће неко морати да одговара пред историјским судовима.

„Ово је филм који говори о снази живота. Кад год сам у ‘минус фази’ сетим се Ратка Булатовића, и ово што он ради је једна врста мисије, да сведочи о великом злочину над малим народом“, говорио је о својим другим пројектима везаним за едицију „Од злата јабука“, везаним за неке битне људе, свједоке модерне српске историје, које мало ко примјећује.

Он је као изврстан познавалац ратних прилика деведесетих коментарисао и значај неких политичких потеза, и позитивних и негативних:

„Да није потписан Дејтон, питање је у којим границама би данас имали Републику Српску, управо због тог хазарда неких политичких структура“.

„Пипци Ђукановића су дубоко у црногорском систему. И сама независност Црне Горе је последица тих мотива да се приватизује тај простор и да неки криминогени фактори уживају заштиту система. Народ је покраден на референдуму, и воља народа да живи у заједници са Србијом је погажена. И Америка и Русија су имале сугласност, као и ЕУ да Црна Гора буде самостална. Она је самостална, али не знам од чега“, рекао је гост Националне телевизије о ситуацији у Црној Гори, надаље оцјењујући садашње актере политичког процеса у њој.

„Ми смо народ који нема аутентичну националну елиту. Мислим на људе који је супериорнији од масе, на академије, на заједнице јавне структуре које су носиоци туђих идеја и идеала. Србија је од 1945. године под одређеним видом окупације . Ово што сте ви направили са Српским светом је један покушај хомогенизације, укрупњавања националне мисли и простора, и то је покушај да нам не наметну неке категорије које покушавају да нам наметну. Народ над којим је покушан геноцид у два светска рата, који је распарчан, покушавају да прогласе геноцидним“.

Поменуо је расправу у црногорском парламенту о Сребреници, напомињући да ту није још ријешено питање ни злочина у Кучима из 19. вијека:

„Сада је Ратко Младић ратни злочинац, а Насер Орић је харизматични лидер босанских муслимана из Горњег Подриња. Ми једино унутрашњим механизмима можемо да се одбранимо од лажи, али исто тако да осудимо нечасне појаве које су учињене у име националног интереса. Сви имају право да индивидуализују одговорност, једино се Србима намеће колективна кривица“.

„Луис Мекензи, командант КФОР-а је изјавио у доба Маркала да би давно рат у Босни престао када би Алија Изетбеговић престао да убија сопствени народ зарад Си- Ен- Ен“, закључио је саговорник водитељке Гордане Јанићијевић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *